Црна Гора jе, према овогодишњим резултатима мjеренjа компаниjе Цабле.цо.ук, значаjно повећала просjечну брзину приступа интернету и на ранг листи напредовала за шест мjеста у односу на прошлу годину, заузевши 57. позициjу од 224 државе.
Из Агенциjе за електронске комуникациеj и поштанку дjелатност (ЕКИП) су саопштили да, према тим резултатима, просjечне брзина приступа интернету у Црноj Гори износи 40,14 мегабита по секунди (Мб/с), јавља Мина бизнис.
“Србиjа jе на 62. мjесту са просjечном брзином од 36,59 Мб/с, Босна и Херцеговина (БиХ) на 70. са 31,72 Мб/с, Косово на 81. са 22,21 Мб/с, Албаниjа на 96. са 19,36 Мб/с и Сjеверна Македониjа на 107. са просjечном брзином од 15,38 Мб/с”, наводи се у саопштенjу.
У окруженjу су од Црне Горе болjе рангиране Словениjа на 30. мjесту са просjечном брзином преноса података од 67,2 Мб/с и Хрватска на 46. позициjи са 49,77 Мб/с.
Британска компаниjа Цабле.цо.ук jе у сараднjи са отвореном интернет базом података М-лаб обjавила резултате истраживанjа о брзинама приступа интернету за ову годину, упоређуjући податке преко 1,16 милиjарди тестова из 224 државе.
“Глобална табела просjечних брзина приступа интернету за ову годину показуjе да Западна Европа доминира са просjечном брзином од 90,56 Мб/с, а осам од десет наjболjе рангираних земалjа на свиjету налази се у Западноj Европи”, додаjе се у саопштенjу.
Просjечна брзина приступа интернету у Источноj Европи износи 46,22 Мб/с, а наjболjе рангирана држава те региjе jе Мађарска, коjа се налази на десетом мjесту са просjечном брзином приступа интернету од 104,07 Мб/с.
“Наjманjа просjечна брзина приступа интернету jе у наjсиромашниjим државама у Африци и износи 5,68 Мб/с. Наjбржи приступ интернету на свиjету користе грађани Џерзиjа са просjечном брзином преноса података од 274,27 Мб/с, док просjечна глобална брзина приступа интернету износи 28,69 Мб/с”, рекли су из ЕКИП-а.
Према истраживанjу Цабле.цо.ук из 2018. године, Црна Гора се налазила на 74. мjесту, на листи коjа jе тада обухватала 200 земалjа, са просjечном брзином приступа интернету од 6,74 Мб/с.
“То значи да смо остварили за 17 мjеста болjу позициjу у односу на 2018. годину. Циjенимо да jе jедан од наjважниjих узрока овако великог и брзог напретка висок степен инвестициjа у развоj сектора електронских комуникациjа у Црноj Гори, коjи у послjеднjих пет година износи близу 450 милиона ЕУР, односно скоро 40 одсто укупног прихода коjи jе оваj сектор остварио у том периоду”, обjаснили су из ЕКИП-а.
Захвалjуjући овако великим инвестициjама, како су навели, сада у Црноj Гори наjвећи броj корисника услуга фиксне мреже интернету приступа путем приклjучака са оптичким влакнима, коjи у поређенjу са мрежама заснованих на другим технологиjама нуде знатно веће брзине пруступа интернету.
“Тренутно у Црноj Гори преко 41 одсто корисника за приступ интернету користи мреже засноване на оптичким влакнима. Кроз приступне мреже са оптичким влакнима оператори могу да понуде и интернет пакете већих брзина, тако да пакете брзине веће или jеднаке 100 Мб/с тренутно користи 37 одсто корисника, што jе знатно више у поређенjу са подацима из 2018. када jе таj проценат износио пет одсто од укупног броjа корисника интернета, односно 2017. када jе био свега 0,16 одсто”, прецизирали су из ЕКИП-а.
Представници регулатора су казали да су значаjном повећанjу измjерене просjечне брзине приступа интернету и поболjшанjу резултата приjе свега доприниjели вишегодишнjи висок степен инвестициjа у развоj електронских комуникационих мрежа и услуга, понуда пакета услуга са све већим брзинама, повећани захтjеви корисника и адекватан и предвидив и технолошки неутралан регулаторни оквир у Црноj Гори.
