<p>Кујовић и Вујовић потпредсједници Привредне коморе</p>

Кујовић и Вујовић потпредсједници Привредне коморе / - ПКЦГ

Драган Кујовић и Никола Вујовић потпредсједници Привредне коморе

Водила сам се настојањем да предложим својеврсну комбинацију младости и искуства у привреди и државној управи како би Комора појачала свој тим, рекла је предсједница Коморе Нина Дракић

Драган Кујовић и Никола Вујовић нови су потпредсједници Привредне коморе Црне Горе, одлучено је на сједници Скупштине ове асоцијације.

Сједницу је водио предсједник Скупштине Војо Бановић, а у раду су, поред чланова, учествовали предсједница Привредне коморе др Нина Дракић и генерални секретар Митар Бајчета.

- Водила сам се настојањем да предложим својеврсну комбинацију младости и искуства у привреди и државној управи како би Комора појачала свој тим, те још снажније заступала привреду и одговорила бројним изазовима са којима се она сусријеће – рекла је предсједница Коморе др Нина Дракић, образлажући предлоге потпредсједника.

Скупштина Привредне коморе усвојила је на истој сједници Извјештај о раду ове асоцијације за период јануар-март, те размотрила Информацију “Стање и изазови у пословању црногорске привреде” коју је презентовао директор Сектора за анализе и истраживања Миљан Шестовић.

Кујовић инжењер богатог искуства

Драган Кујовић је дипломирани машински инжењер богатог искуства у привреди, државној управи и академској заједници. Био је радно ангажован, између осталог, на Машинском факултету у Подгорици, руководио је организационом јединицом у ЈП Водовод и канализација, те био извршни директор Електропреносног система Црне Горе АД. Помоћник министра економије, в.д. генералног директора Директората за индустрију и предузетништво и државни секретар у Министарству економије. Учествовао је у преговорима о приступању ЕУ као шеф Радне групе за поглавље 20 - Предузетничка и индустријска политика. Био је руководилац радних група за израду Закона о стечају и Закона о привредним друштвима.

Привредници су током дискусија указали на главне изазове црногорске привреде у актуелном тренутку, позивајући на што скорије организовање састанка са премијером како би се пронашла рјешења која ће им омогућити несметано пословање у турбулентим околностима. У посебном фокусу су били растућа инфлација, повећање акциза на пластику, нерадна недјеља...

- Инфлаторна кретања су евидентна, а мислим да нијесу довољно озбиљно схваћена. Инфлација је обесмислила закон о јавним набавкама и регулисање цијена нарочито у комуналној дјелатности. Цијене које ћемо имати у 2023 ће угрозити наше пословање. Мора се у том дијелу покренути измјена Закона о комуналним дјелатностима и подзаконских аката. Привредна комора је права адреса да прва крене са анализом озбиљних изазова инфлаторних кретања – казао је Радован Божовић из Водовода Херцег Нови.

Вујовић био преговарач са ЕУ за поглавље 15 – Енергетика

Никола Вујовић је завршио основне и специјалистичке студије на Факултету за међународну економију, финансије и бизнис, Универзитета Доња Горица. Радио је у Црногорском оператору тржишта електричне енергије (COTEE), између осталог и као шеф Службе за обновљиве изворе енергије и високоефикасну когенерацију, био предсједник Одбора директора Берзе електричне енергије (BELEN), државни секретар у Министарству економије. Учествовао је у бројним развојним пројектима везаним за сектор енергетике, који су карактерисали почетак енергетске транзиције у Црној Гори. Био је члан одбора директора Рудника угља Пљевља и Електропривреде Црне Горе, те преговарач са ЕУ за поглавље 15 – Енергетика.

Измјеном закона о акцизама уведена је акциза на пластику за једнократну употребу од 40 центи по килограму. То је био и предлог бивше Владе и тадашњег Министарства финансија и социјалног старања уз образложење да се тиме жели заштитити животна средина од прекомјерне употребе пластике за једнократну употребу.

- Суштина примјене закона је нефаворизовање никога, а оваква примјена акциза подстиче нелојалну конкуренцију – сматра Бановић.

Предсједница Дракић је казала да је Комора упутила иницијативу Министарству у вези акциза на пластику, истичући да оне представљају значајан намет за домаћу привреду који, на годишњем нивоу износи између 120 и130 хиљада еура за поједине компаније, што утиче на конкурентност.

Привредна комора настоји да брзо организује састанак са премијером како би пренијела све поруке доносиоцима одлука.

- Неопходна је чвршћа и бржа сарадња Коморе и Владе у циљу олакшавања услова за привређивање у наредном периоду. Слушање гласа привреде ће у наредном периоду бити изузетно важно – оцијенио је предсједник Скупштине Бановић.