Koncesiona bruka Crne Gore

Iako smo u 2025. godini očekivali da započne izgradnja druge dionice auto-puta Bar–Boljare od Mateševa do Andrijevice, kao i da konačno saznamo, nakon šest godina, dajemo li i kome koncesiju za aerodrome u Tivtu i Podgorici, ni jedno ni drugo se nije desilo.

Koncesioni postupak za aerodrome, koji traje punih šest godina, polako ali sigurno pretenduje da postane najveća bruka Crne Gore, kada je u pitanju sprovođenje nekog međunarodnog tenderskog postupka. Koncesioni postupak je mogao da nas košta i zatvaranja dva poglavlja. Makar smo tako mogli čuti od predsjednika države Jakova Milatovića, koji je nedavno u Skupštini kazao da se tu krije razlog zbog kojeg je Francuska bez navođenja razloga blokirala zatvaranje dva poglavlja. Srećom, odluku su promijenili. Francusko-turski konzorcijum Aeroport de Pari (AdP) i TAV, pominjan kao najozbiljniji kandidat za koncesiju, nije dostavio ponudu za aerodrome iz razloga što su promijenjeni tenderski uslovi, da se jednokratna naknada isplati mjesec po potpisivanju ugovora, a ne nakon godinu dana, što je ranije bilo propisano. Francuzi su, kao i Inčon internešenel aerports (IIAC) i Korporasion Amerika airports (CAAP), još prije pet godina ispunili pretkvalifikacione uslove i čekali da se neka vlada smiluje i nastavi koncesioni postupak.

Da odustajanje Francuza ne bude najveći problem u koncesionom postupku, pobrinula se Tenderska komisija (TK) Vlade, kojom predsjedava potpredsjednik Vlade Nik Đeljošaj. Tenderska komisija je dva puta donosila odluku da je ponuda Inčona prvorangirana, a ponuda CAAP-a drugorangirana. CAAP se na prvu odluku, donesenu u julu, žalio Komisiji za koncesije, a Komisija djelimično prihvatila žalbu. Potom je u ponovljenom postupku, TK ponovo donijela istu odluku po pitanju rangiranja, CAAP se žalio, ali je žalba odbijena. CAAP-u sada ostaje da se na odluku TK žali Upravnom sudu, a ima pravo i da pokrene arbitražu pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu. Spor pred Upravnim sudom neće spriječiti Vladu da donese odluku o koncesionom postupku, odnosno da li daje ili ne aerodrome Inčonu.

Da se odluka neće donijeti na osnovu struke, odnosno da nećemo dobiti najbolju odluku za aerodrome, već, vrlo vjerovatno političku, najbolje je pokazao rad Tenderske komisije. Tu su se bukvalno preplitale različite struje i uticaji. Jedan dio TK je bio za ponudu CAAP-a, drugi je gurao Inčon, dok treći smatra da je najbolje rješenje da aerodromi ostanu u državnom vlasništvu i da se uz kvalitetan menadžment razvijaju. Najveći problem u radu TK bio je prilikom ocjenjivanja tehničkih ponuda, kada je TK praktično donijela odluku da ponuda Inčona ne zadovoljava kriterijume i da ne mogu da prođu u dalji krug. Tu se, međutim, pobunio dio članova TK bliskih premijeru Milojku Spajiću i ministru finansija Novici Vukoviću, koji su, uz pomoć konsultanta IFC-a izvojevali ponovno ocjenjivanje ponuda, nakon čega je Inčon prošao u dalji krug. Konsultantu je bilo problematično ocjenjivanje određenih aspekata ponuda sa nula bodova i kazali su da ne mogu da potvrde takvu odluku. Kasnije se ispostavilo, na osnovu odluke Komisije za koncesije, da su članovi TK mogli da ocijene ponude sa nula bodova.

Sada, kada je Komisija za koncesije odbila žalbu, Vlada će konačno moći da donese odluku da li daje ili ne daje aerodrome Inčonu na 30 godina. Odnosno, uskoro kreće borba za koncesiju i protiv koncesije za aerodrome. Sudeći po dosadašnjim dešavanjima, premijer i funkcioneri bliski njemu će zagovarati davanje koncesije Inčonu, dok će, sa druge strane, dio ministara pokušavati da aerodrome ostavi državi na dalje razvijanje. Kako god, na kraju nećemo dobiti odluku koja je najbolja za Crnu Goru, već ćemo, nažalost, dobiti političku odluku. Kakva će ona biti za aerodrome, pokazaće vrijeme.

Rekordno zaduženje

U 2025. godini realizovano je rekordno pojedinačno zaduženje Crne Gore od 850 miliona eura. Emisija obveznica u tom iznosu realizovana je krajem marta. Ukupno u ovoj godini vlada Milojka Spajića je pozajmila 1,35 miliona eura. U 2026. godini možemo očekivati i da se rekord po pitanju zaduženja obori, jer je Zakonom o budžetu ostavljena mogućnost da Vlada pozajmi do 1,5 milijardi eura.

U 2025. smo imali inflaciju od skoro pet odsto, koja je dva puta veća od prosjeka u EU. Vlada je na to odgovorila tako što pola godine, od aprila do oktobra, nismo imali ni akciju "Limitirane cijene". Ta akcija pomaže građanima, ne u obimu koji bi svi željeli, ali, makar malo pomaže kućnim budžetima. Vlada, međutim, nije smatrala da je potrebna u periodu turističke sezone, kada trgovci podignu cijene na primorju, pa lokalno stanovništvo bude u još većem problemu.

Kada je u pitanju auto-put, tu smo već mogli da imamo i potpisan ugovor sa glavnim izvođačem, kao i početak pripremnih radova, ali je Evropska komisija htjela da da još jednu šansu evropskim kompanijama da pokušaju da pobijede na tenderu za izgradnju druge dionice auto-puta. Za taj tender se može jasno reći da su naši funkcioneri najmanje krivi što još nemamo potpisan ugovor za izgradnju druge dionice.

Sporazumi sa UAE i Alabar podijelili društvo

Proteklu godinu definitno su obilježili sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i investitor Mohamed Alabar. Vlada je potpisala, a Skupština potvrdila sporazume sa UAE, u kojima se Crna Gora obavezuje da će za realizaciju investicije investitorima iz UAE dati zemljište bez tenderskog i koncesionog postupka, da će im izgraditi neophodu infrastrukturu do tog projekta... Iako je stručna javnost argumentovano ukazivala da se to ne radi, odnosno da se takav sporazum ne usvaja, nije bilo vajde. Vladajuća većina ga je izglasala.

Sporazum je u ime Vlade početkom godine potpisao premijer Milojko Spajić.

Sporazum je potpisan zbog namjere Mohameda Alabara da gradi projekat u Ulcinju. Kasnije, nakon protivljenja Ulcinjana, pominjana je Buljarica, potom su mu nuđeni lokaliteti na sjeveru... Alabar, koji se maksimalno infiltrirao u gotovo sve sfere društva u Crnoj Gori, još nije dogovorio realizaciju investicije u Crnoj Gori. U nekim gradovima su ga dočekivali raširenih ruku, dok u drugim nijesu htjeli da on realizuje investiciju kod njih sa svojom firmom Igl hils. U Crnu Goru je uveden kroz tender za zakup plaža, gdje je, najvjerovatnije zbog njega i produžen rok za dostavljanje ponuda.

Krajem godine sa UAE je potpisan sporazum o realizaciji investicija u energetici, gdje je sve na šta su ukazivali protivnici sporazuma o saradnji u oblasti turizma i realizaciji investicija, implementirano. Tako će Crna Gora investitorima iz UAE morati dati zemljište bez tendera, koncesiju bez otvorenog postupka ukoliko žele da izgrade energetski objekat.

U narednim godinama ćemo vidjeti da li su u pravu bili članovi Vlade ili protivnici ovih sporazuma, jer ćemo jasno vidjeti šta smo dobili, šta dali i koliko dobili ili izgubili usvajanjem ovih sporazuma.

У наредним годинама ћемо видјети да ли су у праву били чланови Владе или противници ових споразума, јер ћемо јасно видјети шта смо добили, шта дали и колико добили или изгубили усвајањем ових споразума.

Prilikom prvog tendera u najužem krugu su bile tri kineske kompanije i tursko-azerbejdžanski konzorcijum. Kada je trebalo da se uđe u završnu fazu tendera, pojavila se EK i tražila da se raspiše novi tender. Monteput je postupio po zahtjevu EK, koja za drugu dionicu daje grant od 150 miliona. I šta smo dobili nakon 10 mjeseci od raspisivanja tendera? Ponude su dostavile dvije kineske i tursko-azerbejdžanski konzorcijum. Evropske kompanije, tj. kompanija, bila je zastuljena u samo jednoj ponudi i to kao drugi član konzorcijuma. Epilog, izgubili smo nepotrebno godinu, a zauzvrat smo dobili još 50 miliona granta od EU. Prvobitno je trebalo da nam daju 100 miliona granta.

Tolić za "Dan": Aerodromima trebaju investicije sa koncesionarom ili bez njega

Izgleda da nam se ne da kad su međunarodni tenderi u pitanju, bilo da su problem domaći funkcioneri i različiti interesi ili evropski funkcioneri, koji na silu hoće da daju novac evropskim kompanijama da grade auto-put.

Iako se tender sprovodi po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), što bi trebalo da predstavlja garanciju da će biti izabrana najbolja ponuda, mi još ne znamo koliko je koja kompanija tražila novca za gradnju druge dionice. Finansijske ponude su otvorene 19. decembra, za Nikoljdan, ali do pisanja ovog teksta i dalje ne znamo detalje ponuda. Razlog, EBRD ne da saglasnost Monteputu da javnosti saopšti detalje ponuda za auto-put. EBRD će Crnoj Gori dati kredit od 200 miliona za auto-put. Procijenjena cijena druge dionice je oko 550 miliona, što znači da će država morati iz budžeta da izdvoji oko 200 miliona.

Minusi u poslovanju zbog rekonstrukcije TE Pljevlja

Kada je u pitanju energetika, ovo je bila jedna od najizazovnijih godina, iz razloga što Termoelektrana Pljevlja nije radila osam mjeseci zbog ekološke rekonstrukcije.

Zbog toga su EPCG i Rudnik uglja zabilježili velike minuse u poslovanju. EPCG je na kraju trećeg kvartala imala preko 80 miliona minusa, a Rudnik uglja 14,4 miliona.

Zbog ekološke rekonstrukcije, EPCG je morala da uvozi električnu energiju, što je koštalo preko 70 miliona.

Na kraju, kada se mislilo da je sve završeno kako treba, krajem novembra je puštena u rad TE Pljevlja, međutim, vrlo brzo, poslije dva dana ponovo je ugašena jer su uočena odstupanja u radu sistema.

Glavnog izvođača za drugu dionicu trebalo bi da saznamo u januaru, ukoliko ponovo ne bude nekih problema i zahtjeva... Ukoliko se ugovor potpiše u januaru ili februaru, radovi na drugoj dionici bi gotovo sigurno trebalo da počnu u ovoj godini. Ali, tako smo mislili da će biti i u ovoj godini...