Kako je naveo u objavi na mreži X, broj blokiranih firmi i preduzetnika povećan je za više od 2.300 u odnosu na kraj 2020. godine, dok je iznos blokiranog duga više nego udvostručen i uvećan za gotovo 820 miliona eura.

Mugoša je istakao da mikro i mala preduzeća, koja čine oko 93 odsto ukupne privrede, već šestu godinu zaredom posluju sa gubitkom, što dodatno ukazuje na dubinu problema nelikvidnosti.

- Već duže vrijeme predlažem konkretne mjere u cilju poboljšanja likvidnosti privrednih subjekata. Osim povoljne kreditne podrške, potrebno je u kontinuitetu raditi na smanjenju (para)fiskaliteta; zatim preći na model plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV) po naplaćenoj, a ne izdatoj fakturi; primijeniti institut multilateralne kompenzacije odnosno prebijanja obaveza i potraživanja između više privrednih subjekata; bolje i dosljednije primjenjivati antimonopolske politike - napisao je Mugoša.

Poseban akcenat stavio je na kontrolu rokova izmirenja novčanih obaveza, kako bi se, kako je naveo, eliminisala praksa „besplatnog kreditiranja" pojedinih privrednih aktera od strane dobavljača, ali i pružila podrška preduzećima koja su pred gašenjem zbog problema u naplati potraživanja usljed nametanja nerazumno dugih rokova plaćanja.

- Crnogorskoj ekonomiji je nasušno potrebna ozbiljna strategija razvoja koja će za period od narednih desetak godina jasno definisati neophodne strukturne reforme koje će doprinijeti njenoj diversifikaciji, unapređenju njene likvidnosti, konkurentnosti i produktivnosti - napisao je Mugoša.