Do kraјa prvog kvartala očekuјem da se počne sa realizaciјom vјetroelektrane (VE) "Gvozd", dok se proјekat izgradnje hidroelektrane (HE) "Komarnica neće realizovati" bez saglasnosti na elaborat o uticaјu na životnu sredinu, kazao јe u intervјuu za "Dan" ministar energetike i rudarstva Saša Muјović.
– Za HE "Komarnica" u toku je ocjena Elaborata o uticaju na životnu sredinu na osnovu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih bogatstava radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta hidroelektrane "Komarnica" radi proizvodnje električne energije koji je prethodna vlada zaključila sa EPCG. Od ocjene tog elaborata zavisiće i dalji koraci u ovom projektu. Bez saglasnosti na elaborat, projekat se neće realizovati – rekao јe Muјović odgovaraјući na pitanje u vezi sa proјektima izgradnje energetskih obјekata.
Istakao јe da kod HE "Kruševo", koјa јe s aspekta energetske potentnosti bolja nego HE "Komarnica", takođe ima izazova sa aspekta zaštite životne sredine.
– Svi potezi moraju biti usklađeni sa svim aspektima projekta, dakle i energetike i zaštite prostora. Tu su i HE na Ćehotini, a planiram da aktuelizujem i pitanje Bilećkog jezera. Dakle, planovi su ambiciozni. Gradnja nekog energetskog projekta, iako javnost to doživljava kao početak realizacije, u stvari je njen finiš. Prije toga je potrebno uraditi sve neophodne studije, planska dokumenta, eksproprijaciju, dozvole, izvore finansiranja itd. Znamo da su energetski projekti veoma skupi, naročito kada govorimo o kapitalnim, razvojnim projektima, i nije jednostavno zatvoriti finansijsku konstrukciju. Pored toga, imamo i pitanje održivog razvoja i svoje obaveze u tom smislu na evropskom putu. Takođe, želimo i jedan široki konsenzus oko tih projekata, jer smo svjesni da je i oko malih hidrocentrala javnost često izražavala neslaganja – kazao јe Muјović.
•Hoće li se i kada mijenjati sastav odbora direktora u energetskim preduzećima? Da li će većina u odboru biti stručni kadrovi, izabrani preko konkursa, ili će to biti partijski funkcioneri? I koјa je uopšte svrha konkursa ako su partijski funkcioneri i dalje ti koji se pitaju najviše?
U najkraćem, Vlada i ja lično insistiraćemo da partijska pripadnost ne može biti jedini razlog da neko bude na izvršnim pozicijama u energetskom sektoru, ali partijska pripadnost ne smije biti ni eliminišući faktor ukoliko je riječ o profesionalcu sa iskustvom, vizijama i istrajnošću da se uhvati ukoštac sa izazovima koji su pred energetskim subjektima. Dakle, profesionalizacija ne znači da neko nije partijski opredijeljen, već da je riječ o osobi sa kredibilnom biografijom i ambicijama da unaprijedi energetski sektor. Dakle, konkursi moraju da budu upravo sredstvo da svi kandidujemo najbolje, a da se u zdravoj konkurenciji i transparentnom procesu izaberu oni koji odgovaraju zahtjevima energetskog sektora i, u najširem građana, naše države.
•Da li ćete i za ostale energetske kompanije (CGES, CEDIS, Rudnik uglja, COTEE) raspisivati konkurs za članstvo u odboru direktora, kao što ste uradili sa EPCG?
Poznato je da јe Vlada donijela odluku o sazivanju vanredne sjednice Skupštine akcionara EPCG i uputila je odboru direktora na dalje postupanje, nakon čega je po toj odluci odbor direktora i zakazao vanrednu sjednicu za april 2024. godine. U međuvremenu, ovo ministarstvo je raspisalo јavni poziv za prijave za poziciju tri člana Odbora direktora EPCG, koji je zatvoren dana 6.12.2023. godine i postupak je u toku. Laičko mišljenje javnosti je da su energetska preduzeća u vlasništvu Vlade Crne Gore, što nije tačno. Te kompanije funkcionišu u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i svi smo u obavezi da se pridržavamo važeće legislative.
•Da li ćete tražiti ispitivanje enormnog zapošljavanja u energetskim preduzećima u poslednje tri godine (posebno u CEDIS-u i Rudniku uglja)? I da li ćete tražiti da se smanji broj radnika u energetskim preduzećima ukoliko se ustanovi višak zaposlenih?
Često čujem to pitanje i moj stav je tu jasan – svi energetski subjekti su dužni da objasne građanima na šta se troši njihov novac. Dakle, da li je bilo prekomjernog zapošljavanja i da li to i u kojoj mjeri ugrožava profit kompanije? Da budem precizan, niko nije protiv zapošljavanja ukoliko je ono u skladu sa potrebama i planovima kompanije i u skladu sa stručnim referencama. Za to odgovara upravljački kadar kompanija i svakako da je to pitanje koje interesuje javnost i na koјe treba da dobije odgovor. Politika zapošljavanja je u isključivoj nadležnosti kompanija, ali je upravljački kadar odgovoran prema građanima Crne Gore i zakonima ove države. Zbog toga moraju da razjasne te dileme, jer se odnose na ocjenu njihovog rada.
•Šta će biti sa Željezarom? Hoće li se tamo graditi solarne elektrane ili će se proizvoditi čelik, ili ćemo, pak, i zvanično dobiti potvrdu da je kupovina Željezare bez ikakve analize bila promašaj?
Osnovna djelatnost Željezare je proizvodnja čelika i u toku je јavni poziv za davanje u zakup Čeličane i Kovačnice. I tu imamo interesovanje i kao ministar neću odbiti nikoga ko je spreman da razgovara o budućnosti kompanije, a kroz proces će se ponude filtrirati do one najbolje. Mislim da su potencijali Željezare veliki, bez obzira na očigledne probleme sa kojima se suočava, i tu vidim svoju obavezu kao ministra da kompanija bude konkurentna i svojim proizvodom i mogućnošću plasmana na tržište. Dakle, smatram da Željezara ima budućnost i u proizvodnji čelika, ali i u proizvodnji konstrukcija za solarne panele i svih ostalih proizvoda koje mogu da plasiraju na tržište. Naravno, uz ulaganja u opremu i ljudske kapacitete.
