Катнић и Станковић / фото: Срђан Бољевић

На основу неуставне одлуке Тужилаштво исплатило 540 хиљада додатка

Ревизијом је утврђено да је у Специјалном тужилаштву специјални додатак исплаћиван лицима која су била на трудничком и другим врстама боловања и да је додјељиван преко дозвољеног лимита

Тужилаштво је у 2020. години вршило плаћања по основу додатка на зараду по основу дежурства и приправности у бруто износу од 540 хиљада еура без правног основа за исплату висине овог додатка, утврдила је Државна ревизорска институција (ДРИ). Врховна ревизија је дала тужилаштву условно мишљење на финансијску ревизију и негативно мишљење на ревизију правилности. ДРИ је у извјештају о ревизији констатовала да тужилаштво није ускладило пословање са девет закона, три уредбе и четири правилника. Тужилаштву су дали 31 препоруку. Извјештај се односи на Врховно, Специјално, виша и основна тужилаштва. На челу Врховног лани је био Ивица Станковић, који је овог јуна отишао у пензију, док је на челу Специјалног тужилаштва Миливоје Катнић.

Због израженог негативног мишљења и утврђених неправилности, надлежни колегиjум за вршење предметне ревизиjе сагласио се да се коначни извjештаj о финансиjскоj ревизиjи и ревизиjи правилности пословања тужилаштва за 2020. годину достави скупштинском Одбору за политички систем, правосуђе и управу на упознавање.

– Тужилаштво је рjешења о утврђивању права на исплату додатка на зараду по основу дежурства и приправности доносило на основу одлуке о увећању зараде државним службеницима и намjештеницима за обављање одређених послова, коjом jе била уређена област у диjелу исплате накнаде за приправност и дежурство (члан 26а), до 2017. године, када су одредбе наведеног члана укинуте од стране Уставног суда. Сходно презентованој документациjи, утврђено jе да се додатак на зараду по основу дежурства и приправности исплаћивао по основу рjешења коjе за државне тужиоце доноси Тужилачки савjет, а за лица запослена у администрациjи по тужилаштвима, руководиоци државних тужилаштава. Ревизиjом jе, на основу презентоване документациjе, утврђено да се обрачун додатка на зараде по основу дежурства и приправности вршио углавном на основу података о распореду дежурстава и приправности, коjи су достављани Секретариjату Тужилачког савjета од стране тужилаштава уз податке за обрачун зарада, а не на основу остварених часова приправности и дежурстава, на шта указуjе и чињеница да одређена тужилаштва Секретариjату Тужилачког савjета не достављаjу евиденциjе коjе потврђуjу оствареност сати приправности и дежурства – наведено је у извјештају који потписује члан Сената ДРИ Никола Н. Ковачевић.

Плаћање допунског рада правдали непотпуном документацијом

Ревизиjом jе утврђено да тужилаштво ниjе, сходно Закону о буџету и фискалноj одговорности и правилнику о jединственоj класификациjи рачуна за буџет Црне Горе и буџете општина, извршило евидентирање и плаћање издатака са одговараjућих позициjа у укупном износу од 30.540 еура, као и да jе извршило исплате накнада по основу уговора о допунском раду у укупном износу од 32.472 еура, на основу непотпуне документациjе.

– Такође, нису у пословним књигама евидентирали и у извjештаjу о неизмиреним обавезама за 2020. годину исказали обавезе по основу посебног доприноса за професионалну рехабилитациjу и запошљавање лица са инвалидитетом, у укупном износу од 6.029 еура, коjе jе било дужно да обрачуна приликом исплате зарада за мjесеце новембар и децембар 2020. године, па у складу са тим, надлежни колегиjум изражава условно мишљење на годишњи финансиjски извjештаj тужилаштва за 2020. годину – пише у извјештају ДРИ.

Исплате за допунски рад су вршене за 26 лица, од којих једно није запослено у тужилаштву.

Ревизијом је утврђено да је у Специjалном државном тужилаштву специjални додатак исплаћиван и лицима коjа су била на трудничком и другим врстама боловања, иако jе приликом обрачуна накнаде зараде за вриjеме привремене сприjечености за рад запосленог требало као основ за обрачун накнаде зараде користити просjек основне зараде, без додатка на зараду, како jе то прописано Законом о обавезном здравтсвеном осигурању.

– Ревизиjом jе утврђено да jе тужилаштво плаћало специjални додатак запосленима коjи то право остваруjу на основу одлуке о специjалном додатку, у висини од 45 одсто основне зараде, без умањења додатка по основу других додатака на зараду, коjе су запослени остваривали у истом мjесецу, што ниjе у складу са чланом 12 одлуке о специjалном додатку, коjим jе прописано, да ако запослени коjи су остварили специjални додатак на зараду, остваруjу и право на додатке из члана 15 став 1 тач. 1, 2 и 5 Закона о зарадама запослених у jавном сектору, специjални додатак се умањуjе на начин да укупан износ додатака по свим основима не може бити већи од 45 одсто њихове основне зараде. Увидом у узорком одабрану документациjу за обрачун зарада (за мjесеце jануар, jун и децембар 2020. године), утврђено jе да су одређеним лицима поред специjалног додатка од 45 одсто основне зараде исплаћивани и други додаци на зараду, коjи су у просjеку износили од 10 до 11 хиљада еура на мjесечном нивоу, изнад специjалног додатка на зараду – прецизирали су из ДРИ.

Путни налози без датума

Ревизиjом jе утврђено да jе тужилаштво извршило плаћања по основу уговора о дjелу за 13 лица у бруто износу од 52.072 еура по основу ангажовања лица за обављање послова коjи спадаjу у основну дjелатност послодавца или послова коjи су у опису систематизованих радних мjеста, што ниjе у складу са Законом о државним службеницима и намjештеницима.

– Увидом у путне налоге за службена путовања у земљи и иностранству, утврђено jе да већина путних налога ниjе подношена у року по повратку службеника са службеног путовања, као и да већина путних налога не садржи датум подношења налога – пише у налазу.

Врховна ревизија је утврдила и да је тужилаштво вршило плаћања на име увећања зараде за рад за вриjеме државних и вjерских празника, а ниjе доносило писане одлуке о организовању рада за вриjеме празника, нити о истом обавjештавало Инспекциjу рада, како jе то прописано чланом 89 Закона о раду.