<p>Осим легалних, бројни и нелегални каменоломи</p>

Осим легалних, бројни и нелегални каменоломи / -Б.Је.

Нелегална експлоатација у Црној Гори узима маха: Камен дробе навелико, држава убира „сићу”

Прије неколико мјесеци државни секретар у МКИ Марко Перуновић истакао је да широм државе постоје бројни нелегални каменоломи, који причињавају штету и природи, али и буџету државе

Нелегална експлоатација камена последњих година узела је маха у Црној Гори, али колико тачно нелегалних каменолома постоји у нашој држави, ко њима управља, као и колико је поступака покренуто против лица која нелегално експлоатишу камен, у Министарству унутрашњих послова немају податке или су покушали да сакрију информацију на питања која смо им упутили прије скоро два мјесеца.

Држава од концесија за експлоатацију руда и камена годишње убира само око 3,7 милиона еура.

Наиме, прије неколико мјесеци државни секретар у Министарству капиталних инвестиција Марко Перуновић, у оквиру Дана отворених врата у том ресору, истакао је да широм државе постоје бројни нелегални каменоломи, који причињавају штету и природи, али и буџету државе.

Србија увела строже казне

Сусједна Србија претходних година суочавала се са сличним проблемом, па је, како би сузбила недозвољену експлоатацију камена, од прошле године драстично пооштрила казнену политику.

Недозвољено вађење 80.000 тона камена у сусједној држави кошта 60 пута више – са првобитних 16.000 еура поскупјело је на милион еура. По новоj уредби коjу jе усвоjила Влада Србиjе, казне за експлоатисање руда без дозволе ће се, у зависности од тржишне цијене сировине, повећати и до 300 пута.

Из Министарства рударства су тада истакли да је намјера да се спријечи и казни нелегална екпсплоатациjа, обесхрабри копање "на црно", а новац слиjе у буџет.

Трагом те информације обратили смо се питањима Министарству капиталних инвестиција, али су нам поручили да се у њиховој надлежности налазе искључиво легална налазишта камена.

– Нелегална налазишта архитектонског и грађевинског камена постоjе на читавоj териториjи Црне Горе и наносе велику штету буџету. Концесиона накнада коjу приходуjе држава и у већем диjелу локалне заjеднице jе различите висине у зависности од величине и типа лежишта, па стога свака нелегална производња значи и ненаплаћену концесиону накнаду. Министарство капиталних инвестициjа у своjоj ингеренциjи има искључивло легална лежишта коjа контролишу рударски и геолошки инспектор. Сва остала нелегална лежишта на коjима се врши експлоатациjа су у надлежности Управе за инспекциjске послове, односно МУП Црне Горе, jер се ради о класичном кршењу закона и присваjању противправне добити, што свакако ниjе у надлежности Министарства капиталних инвестиција – поручили су из тог ресора.

Министарство капиталних инвестиција ове године је објавило пет јавних позива за лежишта – Обер у Биjелом Пољу, Ристова Понта у Улцињу, Платац у Котору, Милошев крш на Цетињу, Варишта у Херцег Новом и Бушње у Пљевљима, а у плану је да до краја године објаве још пет позива за додјелу концесије за експлоатацију камена.

Компаниjе у Црноj Гори плаћаjу знатне износе за концесиjе. Дошли смо до података да которска компаниjа Царинвест плаћа непромjенљиви дио концесиjе у износу од 82 хиљаде еура. Плаћањем тог износа стиче право да у каменолому Платац ископа 45 хиљада кубика камена. Међутим, ова компаниjа на годишњем нивоу плаћа укупан износ концесиjе од близу 200 хиљада еура, jер врши већа копања од поменутог износа. Непромjенљиви дио накнаде, коjу плаћа Рудник угља, износи 672.300 еура и он се односи на милион и по тона угља. Међутим, Рудник jе у 2020. години ископао 1.656.000 тона угља, плативши на 156 хиљада тона промjенљиви износ концесије од 458 хиљада еура.