<p>Са једног од протеста радника „Металца” који немају право на отпремнину</p>

Са једног од протеста радника „Металца” који немају право на отпремнину / -RADOJE ZIVKOVIC

Нема отпремнина за раднике са сјевера

Министарство економског развоја појаснило је радницима предузећа са сјевера – "Вунко", "Прва петољетка", "Имако", Шумарско предузеће "Пљевља", Жељезара, "Металац" – да немају право на исплату отпремнина по основу овог закона, али да ће њихови захтјеви бити разматрани у наредном периоду

Бивши радници државних предузећа са сјевера која су пропала у претходних неколико деценија немају право на исплату отпремнине по основу закона о остваривању права на финансиjску подршку лицима коjа су била запослена у привредним друштвима у сектору рударске и металске индустриjе. То је у извјештају о спроведеној јавној расправи о нацрту тог закона јасно речено. Разлог је што радници тих предузећа не припадају рударско-металском сектору.

За исплату отпремнине, сходно нацрту закона, Министарство економског развоја су питали радници "Прве петољетке", "Вунка", Робне куће "Београд", "Имака" – сви из Бијелог Поља, затим Шумарског предузећа "Пљевља" и "Монтер кода" из Пљеваља, те "Монтавар металца", Жељезаре и "Јаворка" из Никшића, као и "Кошуте" са Цетиња. Свима је дато исто појашњење.

– Нацртом закона дефинисано је да се финансијска подршка односи на бившпе запослене у секторима рударске и металске индустрије. Самим тим, ови радници не могу остварити отпремнине по основу овог закона, али ће њихови захтјеви бити предмет разматрања у наредном периоду – навели су из МЕР-а у одговору на примједбе и питања радника са сјевера.

Сходно нацрту закона који је прошлог мјесеца дат на јавну расправу, право на финансијску подршку имају бивши радници државних предузећа која су била запослена у предузећима у већинском државном власништву и који су након увођења стечаjа у привредним друштвима приjевремено остварили право на пензиjу, затим који због стечаја нису засновали радни однос код другог послодавца и нијесу остварили право на добиjање средстава по основу социjалних програма за исплату отпремнина коjе jе спроводио орган државне управе надлежан за послове финансиjе.

Према нацрту закона, право на исплату отпремнина од по 12 хиљада еура имају, између осталих, пензионери Комбината алуминијума, Рудника боксита, Фабрике електрода "Плужине", Прераде и Ковачнице. Отпремнине ће износити 12 хиљада еура а биће исплаћене у 2022. и 2023. години у четири рате. Из буџета ће за исплату отпремнина овим радницима бити издвојено око десет милиона еура.

Ко је нашао посао, нема право на исплату

Радници Рудника боксита су тражили увећање отпремнина, али су из МЕР-а казали да је висина отпремнине од 12 хиљада у складу са могућностима државе.

Рудари су тражили и измјену закона, како би се и радницима који су након стечаја нашли запослење исплатиле отпремнине. Међутим из МЕР-а су казали да радници који су након стечаја засновали радни однос нису претрпјели исту материјалну и социјалну последицу као радници који нису нашли запослење и који су обухваћени законом. Радницима који нису засновали радни однос пријевремена пензија је значајно мања него њима.

Право на отпремнине имају и бивши радници предузећа из рударско-металског сектора који су инвалидност стекли на раду или ван њега.

Радници Жељезаре су тражили да се дода члан закона којим би и они имали право на отпремнину, међутим, речено им је да они не спадају у групу радника обухваћену овим законом, јер су отишли у стечај из фирме која је тада била у приватном внасништву. Жељезара је некад била државно предузеће.

Пензионере КАП-а је занимало зашто су смањене отпремнине у односу на претходни закон којим су само они били обухваћени и зашто се исплаћују у ратама. Из МЕР-а, на чијем челу је Јаков Милатовић, казали су им да је овим законом обухваћено више радника, а да се на рате дају у складу са могућностима државе.