Dopis prenosimo integralno: 

" Poštovani g-dine Predsjedniče,

Izvršni odbori Nezavisnog Sindikata Aerodroma Cme Gore (NSACG) i Sindikata Aerodroma Cme Gore (SACG) obraćaju vam se ovim putem povodom aktuelnog postupka dodjele koncesije za upravljanje Aerodromima Crne Gore (ACG), uz izražavanje duboke zabrinutosti za budućnost ovog ključnog državnog infrastrukturnog resursa.

Kao što znate, aerodromi predstavljaju ne samo transportne čvorišne tačke, već i strateški važne ekonomske resurse koji doprinose unapređenju turizma, otvaranju novih radnih mjesta i opštem privrednom rastu zemlje. Svaka odluka u vezi sa njihovim statusom mora biti donešena uz maksimalnu pažnju i uvažavanje dugoročnih interesa države, njenih građana/ki i budućih generacija.

1. Potreba za transparentnošću i uključivanjem svih relevantnih subjekata

Kao predstavnici zaposlenih, koji svakodnevno svojim radom i zalaganjem obezbjeđuju nesmetano funkcionisanje crnogorskih aerodroma, smatramo da je neprihvatljivo da se kao što je to do sada bio slučaj, odluka o sudbini aerodroma donosi bez transparentne i detaljne analize svih opcija i bez uvažavanja stavova zaposlenih, stručne javnosti i građana/ki Cme Gore.

Štaviše, imajući u vidu tranzicione probleme sa kojima se suočavala i suočava Cma Gora, i preovladavajuće mišljenje njenih građana o tome da nijedan domaći privatizacioni proces nije sproveden na valjan način, nameće se pitanje da li je konačno došlo vrijeme da se ono što je preostalo od resursa od nacionalnog interesa, zaštiti kroz referendumski proces?

Svakako, koncesija nije isto što i privatizacija, ali u uslovima neoliberalne ekonomije skoro pa i da jeste imajući u vidu period of trideset godina koji je predviđen koncesionim postupkom.

Imajući prethodno u vidu USSCG-Unija slobodnih sindikata CG, kao reprezentativna sindikalna centrala, usvojila je Rezoluciju o zaštiti privrednih subjekata od nacionalnog interesa i pozvala građane ke da iskoriste svoje ustavno pravo i svojim potpisima podrže Predlog za raspisivanje državnog referenduma na kojem će jedno od pitanja biti: Da li ste za to da Skupština Crne Gore usvoji Zakon o očuvanju privrednih subjekata od nacionalnog interesa u većinskom vlasništvu države?

2. Dosadašnji tok postupka

Vlada premijera Duška Markovića je 2019. započela postupak pretkvalifikacije za davanje aerodroma u 30-godišnji zakup, ali taj proces nije završen. Konsultant međunarodne finansijske korporacije (IFC) je u pismu Vladi još 2020. saopštio da ne stoji iza analize putničkih tokova rađene prije pandemije, upozorivši da je Master plan razvoja aerodroma iz 2011. zastario i da se mora raditi novi, te naglasio da je "Stav IFC da parametri definisani Koncesionim aktom ugrožavaju izvodljivost transakcije i integritet tenderske procedure i da predložena forma Koncesionog ugovora ne štiti interes Vlade Crne Gore."

Upozoreno je i na neriješena imovinska pitanja u vezi sa skoro kompletnim nekretninama na kojima je sagrađen Aerodrom u Tivtu i na prostoru na koji bi se on trebalo širiti, jer bi bez toga koncesija mogla propasti. Konsultant je ukazao i da "zakoni Crne Gore ne prepoznaju tripartitne ugovore zbog čega je IFC mišljenja da to može rezultirati bez finalnih ponuda.

Pored ovih manjkavosti još uvijek aktuelnog koncesionog postupka na koje je ukazao IFC, analize su ukazale i na potencijalno nedovoljno dobro definisane uslove iz javnog poziva zainteresovanih ponuđača, zastarjelu analizu putničkih tokova, te posebno na nepostojanje tzv. minimuma tehničkih zahtjeva prema budućem koncesionaru, a na osnovu čega bi se njihove ponude za razvoj crnogorskih aerodroma uopšte mogle porediti.

3. Alternativni modeli

Kao alternative aktuelnom koncesionom modelu najčešće se razmatraju:

➤ Zadržavanje aerodroma u državnim rukama uz povjeravanje stručnog menadžmenta.

➤ Zadržavanje aerodroma pod državnim upravljanjem uz mogućnost samostalnog razvoja i

➤ Obustava aktuelnog postupka koncesije,

Zadržavanje aerodroma pod državnim upravljanjem uz mogućnost samostalnog razvoja i investicija.

Strateškim planom koji su izradili Aerodromi Crne Gore, predviđeno je da u narednih sedam godina, od sopstvenog poslovanja prikupe 120 miliona eura, a da za kompletnu modernizaciju nedostaje još oko 17 miliona.

4. Argumenti pro et contra koncesije

Kada je riječ o argumentima koji idu u prilog koncesionom modelu tu se najčešće navode:

➤Fleksibilnost i efikasnost privatnog operatera;

➤ Bolje upravljanje ljudskim resursima;

Veća spremnost za inovacije i

➤ Osigurani prihodi od koncesionih naknada..

5. Snažni argumenti protiv koncesije su:

Država može sama obezbijediti razvoj aerodroma. Moguć drastičan rast naknada za putnički servis. Gubitak kontrole nad avio-dostupnošću Crne Gore. Rizik prevođenja državnog monopola u privatne ruke. Višak profita koji odlazi iz Crne Gore. Loša dosadašnja iskustva i nepovjerenje građana/ki u privatizacione, odnosno koncesione postupke.

6. Pitanje političke stabilnosti

U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je doživela nekoliko promjena vlada, što može značajno otežati, a potencijalno i onemogućiti dugoročno planiranje i implementaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što je koncesija aerodroma. Kapitalne odluke, kao što je ova o budućnosti aerodroma su politički osjetljive, jer različite političke stranke i interesne grupe često imaju dijametralno oprečne stavove, te to dodatno ukazuje na potrebu za postizanjem što šireg konsenzusa o pitanjima od nacionalnog interesa.

7. Koncesiona iskustva u regionu

Istorijsko iskustvo koncesionih modela u regionu pokazalo je da ovakav aranžman nije uvijek donio obećane benefite. Primjeri aerodroma u Ljubljani, Beogradu i Prištini jasno ukazuju na probleme u implementaciji, od smanjenja investicija do otpuštanja zaposlenih i narušavanja kvaliteta usluga.

Nasuprot tome, aerodromi koji su ostali u državnom vlasništvu, poput onih u Splitu, Dubrovniku i Sarajevu, ostvaruju odlične poslovne rezultate.

Uvažavajući i pozitivne primjere koncesija u regionu, poput Aerodroma u Tirani, važno je napomenuti da je njihov uspjeh u velikoj mjeri povezan sa značajnim brojem nacionalne dijaspore. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 30% stanovništva Albanije živi u inostranstvu, što predstavlja izuzetno značajan faktor u prometu i poslovanju aerodroma u Tirani. Osim toga, poslovanju aerodroma Tirana značajno doprinosi i trenutna situacija u kojoj se nalaze ACG.

8. Medunarodna iskustva

Analize pokazuju da je večina aerodroma u zapadnoj Evropi i Evropskoj uniji i dalje u vlasništvu država. Na primjer, svi aerodromi u Češkoj, Slovačkoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Finskoj, Monaku i Luksemburgu su u državnom ili javnom vlasništvu. Slično je i u Grčkoj, gdje je 98% aerodroma u javnom vlasništvu, u Poljskoj 88%, u Švedskoj 86%, u Austriji 83%, a u Hrvatskoj 75%. U Njemačkoj, Holandiji i Danskoj nema nijednog potpuno privatnog aerodroma.

Mađarska vlada je nakon više od godinu dana intenzivnih pregovora, 6. juna 2024. godine ponovo kupila večinski vlasnički udio nad međunarodnim aerodromom Liszt Ferenc u Budimpešti. Ministar nacionalne ekonomije Márton Nagy pritom je saopštio: "Ponovo smo preuzeli kontrolu nad aerodromom, i nakon skoro dvadeset godina, ponovo je u rukama Madarske... Vlasništvo nad aerodromom je pitanje suvereniteta, koje je od strateškog značaja ne samo za saobraćaj putnika i turizam, već i za transport tereta, te je ključna arterija ekonomske cirkulacije...S druge strane, sadašnja vlada je bila u mogućnosti da ispravi ovu neoprostivu grešku i ponovo kupi aerodrom, čak i u aktuelnoj ratnoj situaciji".

9. Ekonomska održivost ACG

Prema podacima iz 2024. godine, Aerodromi Crne Gore su generisali oko 10 miliona eura profita, što jasno pokazuje da kompanija ima kapacitet za dalje samostalno poslovanje i razvoj, jer množenjem tog iznosa sa 30 godina, koliko bi trajala koncesija dolazimo do cifre od 300 miliona eura. Uzimajući u obzir predvideni rast avio-saobraćaja u Evropi po podacima Eurocontrol-a i drugih relevantnih subjekata, očekivani prihodi ACG za narednih 30 godina mogu dostići i do 689 miliona eura, što je više nego što bi Crna Gora dobila kroz koncesione naknade i investicije.

Zaključak

lako nas donekle ohrabruju javno izrečeni stavovi g-đe ministarke saobraćaja Maje Vukičević i izvršnog direktora ACG g-dina Roka Tolića iz kojih se može zaključiti njihova prevalencija prema modelu u kojem aerodromi ostaju u državnom vlasništvu, ipak moramo izraziti zabrinutost i tražiti preispitavanje svrsihodnosti koncesionog postupka, odnosno da se u isti uključe svi relevantni subjekti, a naročito zaposleni čija je budućnost direktno vezana za sudbinu ACG.

Posebno navodimo izjavu g-dina Roka Tolića u svojstvu izvršnog direktora ACG, koju je dao putem javnih istupa ne bih bio sretan zbog toga jer tu vjerovatno prestaje moja priča. Intimno bio bih bliži opciji da sami nastavimo, jer imam veliko povjerenje u sve radnike ACG, što je naišlo na opšte zadovoljstvo zaposlenih ACG, a posebno što je zagovornik ideje da se sačuvaju zaposleni sa intencijom ulaganja u postojeće kadrove ACG, to sindikalna organizacija ovim putem ukazuje apsolutno povjerenje aktuelnom izvršnom direktoru ACG.

Smatramo da je neophodno je da Vlada Crne Gore prije svega sa socijalnim partnerima ali i svim relevantnim subjektima ponovo otvori dijalog u okviru kojeg bi se predstavili svi aspekti potencijalne koncesije, a posebno analiza isplativosti, dugoročnih ekonomskih efekata i uticaja na radna mjesta i ekonomski razvoj i pruže jasni odgovore na ključna pitanja

Koje su konkretne koristi koje bi Crna Gora ostvarila dodjeljivanjem koncesije aerodroma?

Koje su garancije da će koncesionar investirati u razvoj i modernizaciju infrastrukture?

Kakva će biti sudbina zaposlenih u Aerodromima Crne Gore?

Da li postoji realna potreba za koncesionim modelom ako ACG ostvaruju stabilan profit?

Imajući u vidu gore navedeno, pozivamo Vas da kada je u pitanju koncesioni postupak ACG, snagom autoriteta Vaše funkcije, utičete na Vladu Crne Gore da donesu odluku koja će biti u najboljem interesu građana/ki i države Crne Gore, uz punu transparentnost i uvažavanje svih relevantnih faktora, a sindikati će nastaviti da se bore za očuvanje ACG kao državnog resursa i za zaštitu prava svojih članova".