Прелиминарни резултати о потенцијалима лежишта нафте приликом истражног бушења у црногорском подморју, које обавља конзорцијум компанија Ени и Новатек, могли би бити познати крајем септембра, саопштио је државни секретар за енергетику и рударство у Министарству капиталних инвестиција, Марко Перуновић, преноси МИНА.

Перуновић је казао да конзорцијум компанија Ени и Новатек, које су у марту почеле прво истражно бушење нафте у црногорском подморју у мору између Бара и Улциња, напредује добро у том послу.

-Тренутно је избушено 4,7 хиљада метара. Заштитна колона је стављена до 4,3 хиљаде метара, јер је било мало проблема за пролаз до тоталне дубине од 4,7 хиљада метара, тако да је она цементирана- рекао је Перуновић током радног доручка са новинарима.

Он је саопштио да ће се потом ући у претпосљедњу фазу истражног бушења, која ће обухватити интервал бушотине између 4,7 хиљада до шест хиљада метара, гдје се отприике очекује улаз у зону карбоната који би требало да буду црногорско лежиште од којег се доста очекује.

-Оно што би требало да буде сљедећи дио процедуре јесте да у то лежиште уђемо у току наредних 20 дана до мјесец, тако да бисмо негдје крајем септембра имали неке прелиминарне резултате како изгледа то наше лежиште и који је његов потенцијал- рекао је Перуновић.

Уколико би се испоставило да је позитиван налаз, наредна фаза би била разрада лежишта у трајању од двије до три године и почетак производње који би, у неком позитивном сценарију, могао да буде у току 2024. године, ако би све ишло према процедури.

Перуновић је рекао да су Ени и Новатек компаније које су у посљедњих пет до шест година имале јако пуно успјеха у дефинисању великих џиновских лежишта у свијету, што је додатан разлог за оптимизам.

-Ени ради све на заштити на раду и животне средине и максимално је посвећен послу, тако да се значајно спорије и пажљивије реализују неке процедуре, јер екологија и економија, односно енергетика, иду једно с другим- поручио је Перуновић.

Он је, говорећи о актуелним пројектима у области енергетике, поменуо и активности које се тичу рудника Брсково који је, како је оцијенио, препознат као пројекат који би могао да препороди сјевер и црногорску економију.

-Прије 15 до 20 дана направили смо анекс концесионог уговора, гдје смо концесионару дали додатне двије године да обезбиједе сву пројектну документацију и да послије двије године буде у стању да крене са избођењем радова- објаснио је Перуновић.

Он је оцијенио да је пројекат јако значајан са економског становишта, јер се планира запошљавање између 500 и 700 људи на период од 15 до 18 година, у зависности од фаза радова.

Перуновић је поменуо као значајне и низ пројеката које реализује Електропривреда (ЕПЦГ), док је, када је у питању Термоелектрана (ТЕ) Пљевља, подсјетио да је тај енергетски објекат потрошио дозвољених 20 хиљада радних сати, па је Енергетска заједница (ЕЗ) отворила случај против Црне Горе због кршења уговора.

-Сада смо у фази да тражимо рјешење које мора да обухвати еколошку реконструкцију која ће коштати и више него што је предвиђено, отприлике неких 15 милиона еура више од пројектованих 54 милиона. Питање је шта да радимо после тога, односно колико ће бити исплативо да радимо ту реконструкцију- рекао је Перуновић.

Државни секретар за саобраћај и поморство у Министарству, Зоран Радуновић, осврнуо се на стање у тим секторима, посебно истичући Луку Бар, за коју, како је рекао, имају планове за развој.

Лука Бар, како тврди, самостално не може да функционише.

-Поред тога, тренутно смо у преговорима да једна страна компанија дође и у оквиру Слободне зоне Луке Бар инвестира 35 до 45 милиона УСД, искљлучиво у производне програме и погоне. То се односи на закуп земљишта и инвестиције- казао је Радуновић.

Он је рекао да је Министарство, по питању рјешавања проблема у Црногорској и Барској пловидби, интензивно радило, и да Црна Гора и та два предузећа немају капацитета да могу да остваре сопствено изнајмљивање бродова.

Када је у питању ваздушни саобраћај, Радуновић је саопштио да у Министарству прате рад нове националне авио-компаније Аир Монтенегро, за коју је било значајно што је кренула са летовима због реализације туристичке сезоне.

-Очекујемо да ћемо организационо, структурно и кадровски, унаприједити ту компанију-поручио је Радуновић.

Он је рекао да је компанија Аеродроми Црне Горе изашла из периода ковида са минусом од око 15 милиона, али да се ниво саобраћаја враћа.

-У наредном периоду имаћемо интензивне састанке у циљу тога како да привучемо још компанија да долазе на црногорске аеродроме- додао је Радуновић.

Он је навео и да су у сектору саобраћаја и поморства затекли запуштено и хаотично стање, што је у наставку резлтирало и стечајем Монтенегро Аирлинеса (МА).

Радуновић је, говорећи о жељезничким предузећима, казао да су те фирме највећи порески дужници и да је инфраструктура у лошем стању.

-У жељезничку инфраструктуру је уложено око 150 милиона еура, али ми и даље имамо велики број спорих вожњи и заустављања и то у наредном периоду морамо да промијенимо. Планирамо један петогодишњи план који би покривао оно што треба инфраструктурно да се одради и евентуалну помоћ- најавио је Радуновић.

Када је у питању пројекат изградње ауто-пута Бар Бољари, Радуновић је поновио да се очекује да ће он 30. новембра бити грађевински завршен.

-Неки сегменти ауто-пута за које очекујемо да ће бити потребно још неко вријеме су електро-машински радови, а веома захтејван ће бити и тетра-систем, који ће се радити у сарадњи са компанијом Wireless Montenegro“-додао је Радуновић.

Када ће грађани моћи да се возе ауто-путем зависиће од Техничке комисије која треба да одобри радове.

-Не можемо знати хоће ли бити до краја године, јер је обимна документација- рекао је Радуновић.

Ресорни министар, Младен Бојанић, подсјетио је на најзначајније активности тог Владиног ресора од када је формиран и додао да је обим посла био огроман, али да су морали прво да се баве ургентним рјешењима, односно „гашењем пожара“.

-Црна Гора може да буде веома економски богата земља уколико остваримо неки од пројеката из енергетике и уколико Луку Бар, заједно са залеђем и путним и жељезничком инфраструтукром, ставимо у пуну функцију- сматра Бојанић.

На питање колико је Аир Монтенегро до сада коштао државу, Бојанић је одговорио да је оснивачки капитал 30 милиона еура, да је до сада уплаћено 26 милиона и да остало још четири милиона да Влада као оснивач уплати тој компанији.

На питање зашто компанија Аир Монтенегро не користи сервис авиона који има МА, Радуновић је одговорио да су од оба предузећа захтијевали извјештаје о раду, али да од МА то још нијесу добили.

-Они треба да нађу заједнички језик за сарадњу. Оба предузећа имају само одређени дио радова одобрен од Агенције за цивилно ваздухопловство. И једна и друга компанија су у стању да могу да управљају и обављају сервисе само на авионима у црногорском регистру- закључио је Радуновић.