Milović učestvuje na Okruglom stolu u okviru javne rasprave o Fiskalnoj strategiji, koji se održava u prostorijama stare zgrade Vlade u Podgorici, u organizaciji Ministarstva finansija.

Milović je objasnila da se smanjenje  poreskog opterećenja na rad, kao najznačajnijeg fiksnog troška za poslodavca, odnosi na smanjenje doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje na teret zaposlenog sa 15 na 10 odsto i doprinosa na teret poslodavca sa 5,5 odsto na nula procenata.

- Druga komponenta ovog programa je povećanje minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori.

Milović je istakla da benefite reforme Evropa sad 2 imaju i zaposleni i poslodavci.

„Zaposleni kroz rast minimalne zarade koja je predložena na 600 eura za zaposlene do srednjeg nivoa kvalifikacija obrazovanja i na 800 eura za zaposlene iznad VI nivoa kvalifikacija obrazovanja", navela je Milović.

Ona je objasnila da  povećanjem minimalne zarade na 600 eura zaposleni ostvaruje rast od 33 odsto, dok se u slučaju minimalne zarade od 800 ostvaruje rast od 78 odsto.

- Svi zaposleni ostvaruju rast zarada, po osnovu smanjenja doprinosa na teret zaposlenog  jer je shodno Zakonu o radu poslodavac dužan da taj dio poreza odnosno doprinosa obračuna i prenese na neto zaradu zaposlenog - rekla je Milović.

Na drugoj strani, kako je dodala, kada je riječ o poslodavcima, i pored povećanja za sve zaposlene, svi poslodavci koji trenutno isplaćuju zarade iznad 600 eura, ostvaruju isključivo uštedu.

- Tu uštedu mogu iskoristiti za dodatno povećanje zarada, ili za investiranje, ili za kompenzovanje povećanja zarada, u zavisnosti od strukture zaposlenih -pojasnila je Milović.

Ona je istakla da će usljed rasta prosječne zarade i usljed projektovane inflacije, penzionerima porasti penzija od naredne godine, od 7 do 8 odsto.

- Smanjenjem poreskog opterećenja na rad Crna Gora postaje zemlja sa najmanjim troškovima na rad u Evropi - naglasila je Milović.

Iz Ministarstva finansija poručili su da se Fiskalnom strategijom prezentuju mjere fiskalne politike koje su usmjerene na unapređenje životnog standarda građana, kao i na unapređenje poslovnog ambijenta i konkurentnosti privrede, uz očuvanje makro-ekonomske stabilnosti.