Sve tekuće obaveze se finansiraju iz tekućih prihoda, a jedina zaduženja su predviđena za kapitalne projekte i vraćanje obaveza iz prethodnog perioda, saopštio je ministar finansija, Novica Vuković. On je u Skupštini, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao da će Vlada nastojati da iz suficita tekuće potrošnje finansira dio duga kako bi zaduženje bilo na nižem nivou. Poslanik Bošnjačke stranke (BS), Mirsad Nurković, pitao je kakav je uticaj Fiskalne strategije na javni dug odnosno zaduživanje države u narednom periodu.

Vuković je, govoreći na sjednici kojoj je tema Uticaj ekonomskih reformi na finansijsku stabilnost Crne Gore, kazao da sada imaju suficit tekuće potrošnje, što znači da sve obaveze finansiraju iz tekućih priliva.

- Jedina zaduženja koja su predviđena jesu za finansiranje kapitalnog budžeta i za obaveze iz prethodnog perioda. Mi imamo na početku drugog kvartala pola milijarde, što je dug koji dospijeva iz 2018. godine, kao i odluku o zaduženju kojom je definisano da se možemo ove godine zadužiti 900 miliona za servisiranje obaveza iz prethodnog perioda- naveo je Vuković.

On je rekao da su sve politike koje sprovodi Ministarstvo finansija usaglašene sa pozicije Vlade, čiji je efekat bolji životni standard građana, što pokazuju i brojke.

- Deficit budžeta od 2011. do 2020. iznosio je preko pet odsto. Javni dug rastao je od 1,5 milijardi 2011. godine na 4,4 milijarde u 2020. godini- podsjetio je Vuković.

On je naveo da je prvi put zabilježen suficit kada je država povećala opštu stopu PDV-a na 21 odsto. Prema njegovim riječima, opterećenje ove Vlade i odgovornost i obaveza koje moraju da isprate su 2,3 milijarde eura koje dospijevaju u narednom trogodišnjem periodu.

- Dodatno opterećenje je što je projekat auto-puta bio u grejs periodu, pa je prva rata došla na naplatu 2021. godine- objasnio je Vuković.

On je, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Nikole Milovića, rekao da su u Vladi svjesni značaja investicija i svega što je možda uticalo da se govori o jednom ambijentu koji jeste bolji. Milović je pitao šta je Vlada preduzela kada je u pitanju gradnja predvidivog investicionog ambijenta, jer je došlo dod značajnog pada stranih direktnih investicija (SDI).

Vuković je rekao da je Vlada definisala ambiciozan cilj da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije (EU), što podrazumijeva intenzivne reforme.

- Prema podacima Centralne banke (CBCG), neto priliv SDI od januara do septembra iznosi 372,57 miliona, što je 18,8 odsto povećanje u odfnosu na isti period prošle godine. Ukupni priliv je 657,67 miliona EUR što je 5,5 odsto više nego u uporednom periodu prošle godine- saopštio je Vuković.

Prema njegovim riječima, programi Evropa sad 1 i 2 su direktno uticali na stvaranje predvidivog poreskog ambijenta, smanjenje sive ekonomije i fiskalnog opterećenja na rad, kao i jasno definisanje cijene rada.

- Investitori su pohvalili donošenje fiskalne strategije. Takođe, kreditni rejting ima pozitivan feedback. Ministarstvo je uradilo i predlog zakona o strateškim investicijama- kazao je Vuković i dodao da je reforma poreske politike učinila Crnu Goru zanimljivom.

On je naveo da prisustvo međunarodnih finansijskih institucija ukazuje da im je ovo podneblje interesantno za investicije. Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, pitala je koliko je iznosila inflacija u prvom mjesecu sprovođenja Evrope sad 2.

- Prema podacima Eurostata, stopa inflacije u 2022. godini iznosila je 11,9 odsto, u prošloj godini, kada je išla primjena Evrope sad 1, iznosila je 8,7 odsto. U prvoj polovini ove godine stopa inflacije je 3,9 odsto- podsjetila je Popović.

Vuković je odgovorio da je inflacija u oktobru na nivou 1,2 odsto, sa povećanjem plata.

- Evropa sad 2 je uveliko zaživjela, a u prvih deset mjeseci sve glavne kategorije prihoda bilježe rast. Prihodovano je 2,32 milijarde eura, što je u odnosu na isti period prošle godine 193,9 miliona eura ili 9,1 odsto više, odnosno 33,9 miliona ili 1,5 odsto više od plana po rebalansu. Tako su, izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta za deset mjeseci u odnosu na posmatrani period prošle godine, veći 329,5 miliona eura ili 16,8 odsto- rekao je Vuković.

On je kazao da je kapitalni budžet, koji uključuje budžetske pozicije kapitalnih izdataka, kao i pojedine pozicije u okviru rashoda za usluge i druge pozicije, realizovan u iznosu od 133,76 miliona, što predstavlja 86,9 odsto plana za ovaj period, odnosno uvećanje od 19,49 miliona eura ili 17,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Vuković je dodao da je u prvih deset mjeseci ostvaren suficit od 75,1 milion, odnosno na nivou od jedan odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, pitao je kako je za kapitalni budžet za narenud godinu izdvojeno 280 miliona eura, jedan do najmanjih, a BDP dupliran od 2020.

Vuković je odgovorio da je kapitalni budžet odnosno realizacija 2011. godine iznosila 67 miliona, zatim 2020. godine 178 miliona, 2021. godine 155 miliona, a sada je na nivou 280 miliona.

- Rastao je značajno kapitalni budžet, tako da sada imamo najveći kapitalni budžet ikad- dodao je Vuković.

Konatar je rekao da je planirani kapitalni budžet za 2019. godinu bio 320 miliona eura. Poslanik Socijaldemokrata, Boris Mugoša, ocijenio je da crnogorska ekonomija raste, ali se ne razvija, kao i da strukturnih ekonomskih reformi nema.

- Suštinski problem je nelikvidnost. Danas imamo 21 hiljadu blokiranih preduzeća. Što je Vlada preduzela u cilju poboljšanja likvidnosti crnogorske privrede- pitao je Mugoša.

Vuković je odgovorio da kada je preuzeo poziciju, sva preduzeća u lokalnoj samoupravi, sve jedinice lokalne samourapve, ali i preduzeća u državnoj upravi su došla da traže pomoć.

- Trebalo je napraviti stabilan ambijent sa svim izazovima, uspostavljanjem pravnog okvira i poreskim izazovima investitora koji su već ovdje- rekao je Vuković.

On je naveo da su kroz Fiskalnu strategiju targetirali mala i srednja preduzeća, koja čine 98 odsto ukupne privrede.

- Kroz Uniju poslodavaca (UPCG), oni su bili naši partneri koji su iskazali zadovoljstvo. Rekli su da je ovo reforma pored Evrope sad 1 jedina koja je ticala i realni i javni sektor- kazao je Vuković.

On je ocijenio da su brzo reagovali na svim poljima da bi napravili bolji ambijent, kao i da imaju rezultate koji su neminovni i svi smo im svjedoci.