Бивши службеник црногорског тужилаштва Борислав Недић поднио је Специјалном тужилаштву кривичну пријаву против некадашње предсједнице Врховног суда Весне Меденице, петоро судија Врховног суда и троје Вишег суда у Подгорици, које сумњичи за криминално удруживање и злоупотребу службеног положаја, као и против двије суткиње Основног суда у Беранама, које сумњичи за фалсификовање службене исправе.
Недић је, како наводи у пријави, још давне 2004. године пред Основним судом у Беранама покренуо ванпарнични поступак ради исплате правичне накнаде на непокретности које су изузете из посједа његовог покојног оца Милована Недића, којим је била утврђена накнада за земљиште у висини од 32.090 тадашњих динара, а његовом оцу и његовој породици никада није уручено рјешење, нити је плаћена досуђена накнада.
Поступак је трајао до новембра 2012. године, када је по налогу Врховног суда донијетом по ревизији Општине Беране као противника предлагача, рјешењем Вишег суда у Бијелом Пољу незаконито преиначено рјешење ОС у Беранама којим је предлог предлагача био усвојен и Општина Беране обавезана да му у року од 15 дана по правоснажности исплати 288.810 еура са каматом и трошковима поступка и предлог предлагача одбијен као неоснован.
Одлука по ревизији Општине Беране, као противника предлагача, донијета је, тврди Недић, експресно да би се избјегло спровођење њеног извршења, а "злоупотребе пријављених судија Врховног суда у поступку њеног доношења су очигледне и лако утврдиве".
Недић истиче да у судској пракси до ове одлуке Врховног суда, која датира из деветог мјесеца 2012. године, није забиљежено да је судија појединац чија је одлука предмет жалбе пред Вишим судом, по налогу Врховног суда, саслушана на околности дешавања на неком од рочишта којим је она руководила, с обзиром да постоји записник са рочишта као доказ онога што се на рочишту дешавало.
У конкретном случају, подсјећа Недић, то је урађено и судија Зорица Марсенић, дајући изјаву као свједок, противно записнику са рочишта који је сама сачинила и рјешењу којим је усвојила предлог предлагача и Општину Беране обавезала да му на име накнаде за земљиште плати износ од 288.000 еура, дала је лажан исказ на околности дешавања на главној расправи.
Марсенић је, како пише у пријави, представила да јој је Недић на истом рочишту показао оригинал рјешења Уреда за катастар из 1970. године којим је утврђена накнада за земљиште његовом покојном оцу, што, како он тврди, није тачно јер поменуто рјешење никада није уручено ни предлагачима ни његовом оцу, већ су га подигли из Државног архива у форми преписа.
Недић наводи и да је вијеће Врховног суда Црне Горе под утицајем Весне Меденице, "као освједоченог депеесовца", и под притиском политичких структура, да би спасила Општину Беране блокаде рачуна, експресно усвојило ревизију и предмет вратило бјелопољском суду на поновни поступак са предлогом да судија Марсенић буде саслушана као свједок на околности да ли јој је Недић на рочишту показао оригинал рјешења.
