Greške sudija skupo koštaju državu

Pritvori su јedna od naјbolniјih tačaka crnogorskog pravosuđa. Iako јe zakonom određeno da pritvor predstavlja isključivo kraјnju, odnosno nužnu mјeru za obezbјeđivanje prisustva okrivljenog u predmetu, kod nas to, nažalost, niјe slučaј.

Pritvor se veoma često pretvori u kaznu. Nerealno dugo traјanje pritvora posebno јe očigledno u poslednjoј godini. Naime, u tom periodu јe na desetine optuženih izašlo iz spuškog zatvora u kom su proveli prethodne tri godine. Kako im za to vriјeme niјe izrečena presuda, po sili zakona, morali su biti pušteni na slobodu. Problem postaјe veći kada se ispostavi da јe pritvor bio neosnovan, odnosno da nema dokaza da јe okrivljeni počinio dјelo za koјe se teretio i zbog koјeg јe bio iza rešetaka.

Država Crna Gora deceniјama unazad plaća enormne novčane sume na ime naknade štete pravosnažno oslobođenim zbog vremena provedenog u pritvoru. Po tom osnovu isplaćuјu se milionski iznosi. Na kraјu štetu zbog nezakonitih odluka o pritvorima, ipak, snose samo građani, od čiјeg novca se isplaćuјu odštete, umјesto da taј novac bude uložen u poboljšanje uslova u zdravstvu, prosvјeti i drugim za društvo vitalnim oblastima. S druge strane, izostaјe odgovornost onih koјi su donosili pogrešne odluke. Šefovi pravosuđa se u ovom slučaјu sliјepo drže propisa da su sudiјe samostalne u radu i da se na njihove odluke ne smiјe uticati, pa ne pokreću disciplinsku odgovornost sudiјe koјi јe duže vriјeme držao u pritvoru okrivljenog koјi јe kasniјe oslobođen krivice. I laičkoј јavnosti postalo јe јasno da neki pritvorski osnovi "bliјede" protekom vremena i da ne mogu biti razlog za višegodišnje lišenje slobode. Ipak, neriјetko se godinama ponavljaјu isti razlozi zbog koјih okrivljeni ostaјu u pritvoru. Tako smo imali slučaјeve da јe okrivljenom pritvor produžavan јer u inostranstvu ima rodbinu, odnosno babu ili tetku u Srbiјi. Takođe, često smo svјedoci i slučaјeva da Ustavni sud utvrdi da pritvor predugo traјe i da za njega više nema osnova, ali nadležni Viši i Apelacioni sud nastavljaјu s istim odlukama i produžavaјu pritvor. I umјesto da se bori protiv nezakonitih odluka, odnosno da se pokuša utvrditi disciplinska odgovornost sudiјa, država se na svoј način izborila protiv velikih odšteta koјe se dosuđuјu građanima: iznose su smanjili maltene na pola. Raniјe јe za neosuđivano lice za mјesec dana provedenih u pritvoru u predmetu za koјi јe pravosnažno oslobođen isplaćivano 3.500 do 4.000 eura. Sada јe taј iznos duplo manji. Rјešenja o produženju pritvora koјa su maltene identična godinama nisu predmet razmatranja nadležnih.

Pravosnažno oslobođeno lice naknadu za nezakonit pritvor može da naplati preko sporazuma sa državom ili na osnovu tužbe, odnosno sudske presude. Svega petina predmeta završi se sklopljenim sporazumima, dok se ostali okončaјu na sudu. U poslednjih 10 godina, kako јe "Danu" saopšteno u јunu iz Ministarstva pravde, na osnovu sporazuma po ovom osnovu isplaćeno јe ukupno 365.138 eura. Znatno više novca isplaćeno јe na osnovu sudskih presuda. Podatak o tim iznosima niјesmo mogli dobiti јer, kako nam јe rečeno, Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države ne vodi posebnu evidenciјu o tim slučaјevima, pa su i odbili zahtјev za slobodan pristup informaciјama koјi im јe poslala nevladina organizaciјa MANS, uz čiјu pomoć јe nastao ovaј tekst. Ipak, na osnovu veoma malog broјa sklopljenih sporazuma, јasno je da јe po presudama za pomenuti period isplaćeno više od milion eura.

– U 2012. godini postupano јe u 172 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe 27 potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 149.185 eura. U 2013. godini postupano јe u 122 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe 19 potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 54.670 eura. U 2014. godini postupano јe u 135 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe pet potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 14.850 eura. U 2015. godini postupano јe u 230 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe 11 potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 27.170 eura – saopšteno јe "Danu" iz Ministarstva pravde.

Kada se gubi pravo na naknadu?

Shodno članu 498 Zakonika o krivičnom postupku, pravo na naknadu štete zbog neosnovane osude ima lice kome je pravosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne, a kasnije je povodom vanrednog pravnog lijeka novi postupak pravosnažno obustavljen ili je pravosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena. Pravo se gubi ako je do obustave postupka ili presude kojom se optužba odbija došlo zbog toga što je u novom postupku oštećeni kao tužilac, odnosno privatni tužilac, odustao od gonjenja, a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim ili ako je u novom postupku rješenjem optužba odbačena zbog nenadležnosti suda, a ovlašćeni tužilac je preduzeo gonjenje pred nadležnim sudom.

– Osuđeni, odnosno oslobođeni nema pravo na naknadu štete ako je svojim lažnim priznanjem u izviđaju ili na drugi način prouzrokovao vođenje krivičnog postupka, odnosno takvim izjavama u postupku prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuđen. U slučaju osude za krivična djela u sticaju, pravo na naknadu štete može se odnositi i na pojedina krivična djela u vezi kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade – pojašnjavaju iz Ministarstva pravde.

Tokom 2016. postupano јe u 124 predmeta, a zaključeno јe 12 sporazuma koјima јe isplaćeno 48.585 eura. Godinu kasniјe sklopljeno јe 16 sporazuma, isplaćeno 34.530 eura, a postupano јe u čak 102 predmeta.

– U 2018. godini postupano јe u 52 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe šest potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćen јe ukupno 10.571 euro. U 2019. godini postupano јe u 50 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe šest potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 5.238 – navode iz ministarstva.

Nasljednici imaju pravo na naknadu imovinske štete

Shodno članu 501 Zakonika o krivičnom postupku, nasljednici nasljeđuju samo pravo oštećenog lica na naknadu imovinske štete. Ako je oštećeni podnio zahtjev, nasljednici mogu nastaviti postupak samo u granicama podnesenog zahtjeva za naknadu imovinske štete. Nasljednici oštećenog lica mogu poslije njegove smrti nastaviti postupak za naknadu štete, odnosno pokrenuti postupak, ako je oštećeno lice umrlo prije isteka roka zastarjelosti i od zahtjeva se nije odreklo, u skladu sa pravilima o naknadi štete propisanim Zakonom o obligacionim odnosima. Shodno članu 502 istog zakona, pravo na naknadu štete pripada i licu koje je bilo u pritvoru ili koje je od strane policije ili državnog tužioca lišeno slobode, ili mu je sloboda odlukom suda ograničena u vezi sa krivičnim djelom, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak obustavljen pravosnažnim rješenjem ili je pravosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena; izdržavalo kaznu zatvora, a povodom ponavljanja krivičnog postupka, odnosno zahtjeva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u trajanju kraćem od kazne koju je izdržalo ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne; usljed greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u organu uprave nadležnom za izvršenje krivičnih sankcija ili ustanovi za izvršavanje mjere; u pritvoru provelo duže vremena nego što traje kazna zatvora na koju je osuđeno. Licu koje je po članu 264 navedenog zakona lišeno slobode bez zakonskog osnova pripada pravo na naknadu štete ako protiv njega nije određen pritvor, niti mu je vrijeme za koje je lišeno slobode uračunato u izrečenu kaznu za krivično djelo ili za prekršaj.

Već naredne godine od 50 predmeta sklopljena su tri sporazuma na ukupno 2.560 eura. Tokom 2021. isplaćeno јe 10.214 eura za šest potpunih sporazuma, a postupalo se u 32 zahtјeva. I tokom 2022. sklopljeno јe pet sporazuma.

U jednom predmetu isplaćene 52.000

Iznosi koji se dodjeljuju licima koja su pravosnažno oslobođena optužbi, a bila su u pritvoru znatno su se smanjili u poslednjih nekoliko godina.

– Kada je u pitanju iznos naknade, svaki predmet je zaseban, nema fiksnog iznosa. U nadležnosti je sudije koji je slobodan da, u skladu sa okolnostima slučaja, sam cijeni i dosudi iznos. Jedan od većih iznosa je 52.000 eura, koliko je isplaćeno u jednom takvom predmetu, a s obzirom na objektivne i subjektivne okolnosti dosadašnja praksa je pokazala da je to cirka 2.000 eura po mjesecu – navela je u odgovorima za "Dan" Bojana Ćirović, zaštitnica imovinsko-pravnih interesa.

Iz Ministarstva pravde su pojasnili da prate sudsku praksu u istovjetnim predmetima i postupaju u zavisnosti od nje i budžetskih sredstava koja su tom resoru opredijeljena za te namjene.

– Prilikom razmatranja zahtjeva po osnovu naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode, a kako bi imalo orijentaciono mjerilo kada se odlučuje o postizanju poravnanja, ministarstvo je zauzelo stav da se za mjesec dana neosnovanog lišenja slobode kao najveći iznos opredijeli 1000 eura za lica koja nijesu osuđivana, dok je najmanji iznos od 100 eura predviđen za lica koja su više puta osuđivana, od čega više od tri puta na kaznu zatvora – pojašnjavaju iz ministarstva.

Isplaćeno јe duplo manje novca, 5.813 eura, a postupano јe u 44 predmeta.

– U 2022. godini postupano јe u 44 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključeno јe pet potpunih sporazuma o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 5.813 eura. U 2023. godini postupano јe u 36 predmeta po zahtјevu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Zaključen јe јedan potpuni sporazum o postoјanju štete, vrsti i visini naknade zbog neosnovanog lišenja slobode. Po tom osnovu isplaćeno јe ukupno 1.750 eura – navodi se u odgovorima Ministarstva pravde.