Више државно тужилаштво (ВДТ) и Специjално државно тужилаштво (СДТ) већ дуже вриjеме Комисиjи за праћење поступања надлежних органа у истрагама случаjева приjетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медиjа не достављаjу податке о истрази напада на Оливеру Лакић, бившу новинарку црногорског дневног листа “Виjести”.
Како обjављуjе Мрежа за истраживање криминала и корупциjе – ЛУПА, то се може видjети у новом Извjештаjу о раду Комисиjе за период од 4. jуна до 4. октобра 2021. године. СДТ сматра да чланови Комисиjе немаjу право да виде документациjу везану за истрагу.
- Специjално државно тужилаштво jе обавиjестило Комисиjу да не може да доставља списе предмета у смислу чл. 203 Законика о кривичном поступку, jер Комисиjа ниjе страна у кривичном поступку, односно нема то своjство. Специjално тужилаштво jе доставило извjештаj у коjем су поброjане активности тужилаштва - пише у извjештаjу.
Дониjето jе неколико закључака.
- У периоду од новембра 2019. године до 23. децембра 2020. године, Више државно тужилаштво у Подгорици ниjе доставило Комисиjи записнике о саслушању Мариjа Милошевића и Милована Жижића. Од преузимања предмета у надлежност Специjалног државног тужилаштва 23. децембра 2020. године, и формирања новог предмета отварањем истраге под броjем Кти-С.бр. 34/20 од 25. децембра 2020. године, оштећена Оливера Лакић ниjе саслушана. Током периода у коjем Специjално тужилаштво води истрагу, ниjе дата могућност оштећеноj Оливери Лакић да активно учествуjе у предмету (поставља питања свjедоцима, окривљенима), што jе у коначном њено право из чл. 282 Законика о кривичном поступку. Настављена jе пракса да се не достављаjу списи предмета Комисиjи у случаjу Оливере Лакић, иако Комисиjа има дозволу за приступ таjним подацима наjвећег степена таjности... Тужилаштво скрива податке из истраге, новинарку Оливеру Лакић ниjесу ни саслушали - наводи се у закључцима Комисиjе.
Новинари истраживачи контактирали су Оливеру Лакић, међутим она ниjе жељела да говори о нападима на њу.
Лакић jе постала жртва броjних приjетњи и физичког напада због сериjе текстова о нелегалноj производњи и криjумчарењу цигарета у фабрици “Тара“ у Моjковцу и складишту у предграђу Подгорице, односно послу коjи jе довођен у везу са високим функционерима Управе полициjе и Агенциjе за националну безбjедност (АНБ). Први пут jе физички нападнута током 2012. године испред улаза зграде у коjоj jе живjела у Подгорици, а током 2018. jе на истом мjесту рањена из ватреног оружjа.
Приjе двиjе године Стејт департмент додиjелио је Оливери Лакић Међународну награду за храбре жене (International Women of Courage Award), коjу jоj jе уручила супруга тадашњег америчког предсjедника Меланиjа Трамп. Она је једна од ријетких новинарки-истраживача и уопште жена која је завриједила ово престижно признање на простору Балкана.
Кандидат за новог врховног државног тужиоца (ВДТ) и доктор правних наука Александар Ковачевић казао jе за Мрежу за истраживање организованог криминала и корупциjе – ЛУПА да jе формално-правно Државно тужилаштво имало могућност да одбиjе да преда тражене податке Комисиjи за праћење поступања надлежних органа у истрагама случаjева приjетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медиjа, из разлога што jе Законом о кривичном поступку дефинисано како се даjу подаци и ко има право увида у кривичне списе.
- Таj закон не може бити миjењан давањем овлашћења одређеноj Комисиjи, коjа jе формирана од стране Владе, jер Влада ниjе овлашћена да миjења законе већ само да предлаже њихову измjену. Али, такође, мислим да Комисиjа за праћење поступања надлежних органа у истрагама случаjева приjетњи и насиља над новинарима ниjе могла да буде било каква приjетња за рад тужилаштва. Са друге стране, Комисиjа може и преко оштећене новинарке, коjа jе странка у поступку, да дође до документациjе тужилаштва и података на основу коjих би могли да закључе да ли jе тужилаштво поступало како треба и да ли jе предузело све потребне радње у циљу расвjетљавања напада. Моjе мишљење jе да нема законске грешке код тужилаштва, кад jе у питању одбиjање достављања списа предмета, али ипак има jедне етичке и моралне, jер тужилаштво треба и мора да сарађуjе са jедним таквим органом као што jе Комисиjа, што jе jедан виши друштвени циљ како би се сви напади на новинаре адекватно истражили и процесуирали. Државни службеници су дужни да сарађуjу са свим другим државним органима, наравно у границама могућег - рекао jе Ковачевић.
На питање како коментарише то што тужилаштво ниjе саслушало Оливеру Лакић, доктор правних наука Ковачевић jе истакао да jе то jедан велики пропуст.
- То jе велики пропуст, jер jе заправо прва радња у сваком кривичном поступку да се оштећени саслуша. И то не само jеданпут, већ и више пута ако jе потребно, зависно од других исказа свjедока и других доказа. Моjе мишљење jе да jе то намjерни пропуст, jер тужиоци сигурно толико знања имаjу. Прво се почиње од онога ко jе оштећен, то jе основно правило, па даље на бази тога се планираjу други докази, коjи треба да се спроводе - рекао jе Ковачевић.
Поручио jе да jе новинарство важно за свако друштво и да треба да буде приоритет рjешавање свих напада на новинаре.
