Када је у питању заштита наших граница, најрањивија је граница према Албанији, због комплексности и конфигурације земљишта, оцијенио је државни секретар у МУП-у Зоран Миљанић на министарској конференцији о повратку.
Фокус конференције био је на подстицању повратка из региона Западног Балкана као суштинског елемента управљања миграцијама – циљ који треба постићи промовисањем међународне сарадње и размјеном потреба и најбољих пракси, а други кључни елементи су промоција партнерстава и постизање споразума о кључним елементима механизма повратка који ће омогућити превођење ових резултата у оперативне активности.
Првог дана конференције одржана је радна сесија о регионалним и националним аспектима повратка, док је наредног, у наставку, радна сесија имала за циљ дефинисање кључних елемената како регионалног механизма за повратак, тако и партнерства за повратак, као и одобравање Заједничке Декларације.
Миљанић је овом приликом, говорећи о изазовима које очекујемо дуж источномедитеранске / западнобалканске руте у области повратка, с обзиром на тренутну миграциону ситуацију, истакао да је Црна Гора за сада транзитна земља и не трпи велики миграциони притисак.
Он је саопштио да се у сарадњи са Међународном организацијом за миграције спроводи програм добровољног повратка, као и повратка миграната асистиран од стране полиције кроз обезбјеђивање путних исправа и карата за мигранте. Отежавајућу околност представља процес утврђивања идентитета, јер у Црној Гори не постоје дипломатско-конзуларна представништва земаља поријекла миграната. Такође, процес који се одвија преко надлежних дипломатско-конзуларних представништава ван Црне Горе посредством Министарства вањских послова је веома дуг, па се лица за вријеме трајања поступка, смјештају у Прихватилиште за странце. Споразуми о реадмисији са сусједним земљама функционишу, док је било благог застоја у примјени са Албанијом, превасходно због пандемије, али је реализованим састанцима са њиховим граничним службама тај процес поново покренут.
Такође, једна од могућности за побољшање било би и организовање састанака са представницима дипломатско-конзуларних представништава земаља поријекла како би се убрзао процес идентификације миграната, затим, потписивање Споразума о реадмисији са земљама поријекла или неких међудржавних споразума о сарадњи у области прихватања сопствених држављана, као и јачање сарадње у области примјене Споразума о реадмисији, поготово када је у питању скраћени поступак.
Како је навео Миљанић, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Аустрије постигли су Споразум о помоћи аустријске полиције црногорској граничној полицији и осам полицајаца са четири савремена дрона се већ налазе на граници Црне Горе са Албанијом, гдје се заједно са црногорском граничном полицијом брину о сигурности границе.
Конференција је била идеална прилика да Црна Гора представи досадашње резултате на овом пољу, као и да се додатно размотри могућност за стварање регионалног механизма за повратак.
На конференцији су учествовали министри унутрашњих послова земаља чланица ЕУ и региона, али и европски комесар за проширење Оливер Вархељи.
