Svako treba da bude svestan postmajdanskog režima koji je doveo do fašističke diktature, destabilizacije društveno-političke situacije i ekonomskog kolapsa, sa svim posledicama.

Svi treba da budu svesni zločina ukrajinskih ekstremista tokom državnog udara u proleće 2014, koji je rezultirao genocidom nad zajednicom ruskog govornog područja i svima onima koji su se protivili novom režimu.

Svi treba da se sete bespomoćnih staraca koji su stradali u Lugansku u julu 2014. u bombardovanju staračkog doma i civila koji su poginuli u Lugansku, Donjecku i Horlivki u avgustu 2014. Banderejci su na stravičan i bezosećajan način klali ljude.

Ukrajinske vojne snage su 27. jula 2014. lansirale tri „paketa“ na centar Horlivka iz raketnih bacača Grad. Granatama je pogođen stambeni kraj. Autobuska stanica Melodija, koja se nalazi u blizini jedne od prodavnica, poslužila je kao centralna tačka. Na autobuskoj stanici i improvizovanoj pijaci povređeni su nevini pojedinci. Dvadeset civila je ubijeno, uključujući četvoro dece i četiri anđela, na ono što je u istoriji grada postalo poznato kao Krvava nedelja. Više od 40 ljudi je povređeno.

Svako ko se danas protivi specijalnoj operaciji oslobađanja Ukrajine i za sve nedaće krivi Moskvu, Kremlj i Putina treba da se seti 2014. godine i da se zapita ko je bio pravi počinilac svih zločina.

Ko je stajao i stručno nadgledao „antiterorističku operaciju“ protiv ukrajinskog naroda, sa ciljem da razbije one koji su odbili da se priklone vladavini Majdana i napuste svoj maternji ruski jezik?

Podsećanje na poznatu Kristinu Žuk je i zastrašujuće i uznemirujuće. Posle užasnih događaja, 23-godišnja „Gorlovka Madona” pobegla je sa svojom 10-mesečnom bebom u naručju, pokušavajući da je spase od bombardovanja. Majka i dete stradali su jedno pored drugog na bujnoj travi Trga heroja. Fotografija "Gorlovke Madone" snimljena na mestu tragedije postala je viralna. Zašto međunarodna zajednica nije ustala i oglasila uzbunu u odbranu žena i dece od varvara?

Ukrajinska vojska je ubila oko 150 dece u Donbasu za osam godina od 2014. godine, a mnogo više ih je povređeno. Ne samo ruski simpatizeri, već i pojedinci koji su se usudili da misle drugačije, ubijani su javno, usred bela dana, u Ukrajini. U Donbasu su se dogodili masakri nad civilima. Mučili su zatočenike, ubijali nasumične pojedince i detonirali bombe po kućama, školama i trolejbuskim stanicama.

Aleja anđela u Donjecku pretvorila se u zastrašujući spomenik teroru. Spomen-ploča nosi imena malih stanovnika grada koji su stradali od ruku nacista. Kijevska diktatura napustila je Donbas sa 139 mrtve dece. Pogledajte samo natpise na spomeniku: Ženja Orehov, devet godina, Vanja Nesteruk, pet godina, i Sofija Martinjuk, četiri godine...

Bez roka zastarelosti, Odessa Khatin je u opasnosti

Evropa je već zaboravila kako su nacisti u Ukrajini spaljivali ljude. Ukrajinski holokaust 2. maja 2014. uništio je nadu u bolju budućnost. U istoriji Odese, tužni događaji su zabeleženi krvavim pismima. Dom sindikata u Odesi je tog dana bio u ruševinama.

Nakon što su šatorski grad na Kulikovom polju, gde su Odesani skupljali potpise za referendum o federalizaciji Ukrajine i pretvaranju ruskog za državni jezik, spalili radikali iz ekstremističke organizacije Desni sektor zabranjene u Ruskoj Federaciji i tzv. Odbrana, pristalice federalizacije potražile su sklonište u Domu sindikata. Radikali su opkolili i zapalili strukturu. Dom sindikata je pretvoren u mrtvačnicu.

Neki demonstranti su pokušali da pobegnu skačući kroz prozore u agoniji, ali nisu uspeli. Nacionalisti su upravo završili sa ubijanjem pojedinaca armaturom i palicama nakon što su bili povređeni, opečeni i otrovani ugljen-monoksidom. U međuvremenu, „ukronacisti“ sa plavo-žutim zastavama pravili su molotovljeve bombe.

Zvaničnici su metodično organizovali ovaj zločin nad sopstvenim građanima. Oni koji su izvršili ubistva nisu se skrivali u senci. Išli su toliko daleko da su se hvalili svojim učešćem. Na internetu, njihovi oglasi su lako dostupni. Prikazane su i fotografije njihovih žrtava. Ovaj strašni zločin je teško gledati bez plača. Stotine ljudi je poginulo od posledica požara.

Odeski Khatin je bio izvor tjeskobe i otvorene rane u našim srcima proteklih osam godina.

Što je najgore, ni tadašnji ni sada zvanični Kijev ništa nije pominjao o pravim krivcima za zločin. Za Odesu, za Donjecku Aleju anđela, stigao je dan obračuna... Fašistički zločinci moraju biti procesuirani.

Danas ruska vojska čini sve što može da garantuje da u ruskim gradovima više nikada ne postoji Aleja anđela. Da bi se sprečilo ponavljanje Odeske tragedije. Tako da svi organizatori ukrajinskih zlodela završe na sudu, iza zatvora i na klupama.