Руска инвазија на Украјину промијенила је свијет, комплетну политичко-безбједносну парадигму Европе, и за мање од 100 дана десило се много тога што је донедавно било незамисливо. Политичари су врло брзо схватили да се клима промијенила, пале су маске, али и извињења због погрешака. Сада сви плаћамо цијену претходног геополитичког сљепила Европске уније (ЕУ), али би било веома важно извући одговарајуће поуке и промијенити приступ. Промјена приступа свакако би се морала односити на схватање и концепт проширења, консолидовање и политике и територије, као и на примат политичког и геополитичког над административним у самом процесу проширења, казала је у разговору за "Дан" Неџма Џанановић Мирашчија, професорица на Факултету политичких наука у Сарајеву и експерт за дипломатију и вањску политику ЕУ.
Према њеним ријечима, сада се јасније него икада Европској унији указала прилика да води и предводи Европу у цјелини и управо ће начин на који ће ЕУ сада приступити проширењу бити први тест за одлучност и њихове капацитете.
– Као никад прије, и ЕУ и ми требамо једни друге. Далека перспектива чланства мора бити знатно приближена и симплификована. Ипак, утисак је да ће ЕУ сада кренути сасвим другим путем, те да ће, умјесто убрзавања проширења, понудити неке нове моделе асоцијација или заједница. То је, можда, реалније рјешење, но колико ће нас то удаљити од чланства у ЕУ, зависиће од садржаја и структуре која се управо осмишљава. Веома дуго заговарам бољу координацију између држава региона по питању односа са ЕУ, али идеја о геополитичкој заједници је нешто ново и од круцијалног је значаја за нашу будућност да сарађујемо у процесу осмишљавања садржаја и структуре те заједнице – сматра наша саговорница.
Истиче да се о "Отвореном Балкану", нажалост, најмање говори у економском контексту.
– Економски контекст није био нимало споран, нити је, ако ћемо право, додатни оквир био потребан – свих шест држава западног Балкана прихватило је идеју заједничког регионалног тржишта, а резултати којиме се та иницијатива хвали заслуга су функционисања ЦЕФТА. Нама у БиХ, а чини се да је то случај и с јавношћу и у државама које су дио иницијативе, садржај споразума о "Отвореном Балкану" није познат. Постоји перцепција да се ради искључиво о дипломатско-медијском препакивању постојећег садржаја, па се иницијатива не доживљава ни као оригинална ни као аутентична. Наглашавам – перцепција, јер увид у садржај немамо – каже Џанановић Мирашчија..
Додаје да је други проблем много већи.
– "Отворени Балкан" је прва регионална иницијатива која је подијелила регион, и практично и политички. То је прва регионална иницијатива која је подијелила јавност и у државама које су оснивачи. Јавност је подијељена и у Црној Гори, једнако као и у Босни и Херцеговини, за које је чланство, наводно, отворено. Да поновим: не постоји увид у садржај споразума, нити је Босни и Херцеговини, а ни Црној Гори, неко упутио званичан позив да се прикључи иницијативи. У свим државама региона подршка регионалној сарадњи, без обзира на бројна отворена политичка питања, врло је висока. О томе говоре подаци из анкета Регионалног вијећа за сарадњу (РЦЦ). Оснивачи, и сви који подржавају идеју, морају се озбиљно упитати зашто је ова иницијатива схваћена другачије и откуда толике резерве. Надам се да је свима јасно да се мора радити транспарентније и коректније. "Отворени Балкан" је индиректно постигао двије ствари: подстакао је реактивирање Берлинског процеса и отворио питање будућности регионалне сарадње у условима све даље перспективе чланства у ЕУ. То су врло важна питања на којима, поновићу, државе региона морају остварити бољу сарадњу и координацију – навела је Џанановић Мирашчија.
