Cilj koji je Vlada jasno postavila jeste da se sva preostala poglavlje pregovaračkog procesa, ukupno 21, privremeno zatvore do kraja ove godine, sa jasnom perspektivom da Crna Gora postane punopravna članica Evropske unije 2028. godine. Taj plan više nije samo refren domaće političke retorike, jer je potvrđen kroz međunarodne deklaracije i praćen konkretnim koracima u pregovorima.
Na Međuvladinoj konferenciji sa Evropskom unijom u decembru 2025. privremeno je zatvoreno još pet pregovaračkih poglavlja – o pravu na uspostavljanje poslovanja i slobodi pružanja usluga, o slobodnom kretanju kapitala, o pravu društava, o poljoprivredi i ruralnom razvoju i o ribarstvu, čime je broj poglavlja koja su do sada zatvorena porastao na 12. Taj korak u Briselu je označen kao značajan napredak koji potvrđuje da Crna Gora ostaje u vrhu među kandidatima kada je u pitanju dinamika procesa pridruživanja.
Od evropskih zvaničnika stižu konkretne ocjene napretka. Komesarka za proširenje Marata Kos poručila je na jednoj konferenciji u Briselu da Crna Gora nikada nije bila bliža Evropskoj uniji i naglasila da je zatvaranje pregovaračkih poglavlja značajan korak ka tom cilju, ali da to nije završetak, već početak faze primjene standarda koji se očekuju od svake zemlje članice.
Podršku Crnoj Gori dali su i evropski parlamentarci. Nedavno je usvojena deklaracija Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u kojoj se pozdravlja dinamika procesa i potvrđuje spremnost Crne Gore da završi pregovore sa EU do 2026. godine, uz jasnu poruku podrške i ohrabrenja za nastavak reformi.
Na domaćoj sceni, Vlada i institucije takođe upućuju jasne poruke. Potpredsjednik Vlade za evropske i spoljne poslove Filip Ivanović naglašava da je Crna Gora u Briselu i u drugim evropskim prestonicama percipirana kao najozbiljniji kandidat za članstvo. On ističe da je vremenski okvir za zatvaranje svih poglavlja do kraja 2026. realno postavljen i da predstavlja zajedničko očekivanje kako evropskih adresa, tako i institucija Crne Gore. On je u više navrata poručio da je Crna Gora predvodnik procesa evropskih integracija i da je odlučna da se sve reforme sprovedu u dogovorenom roku.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević jasno je istakla da je Crna Gora u potpunosti posvećena zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja tokom irskog predsjedavanja Savjetu EU u drugoj polovini 2026. i da je to glavni strateški i reformski cilj. Njena izjava na sastanku sa irskim zvaničnicima u Briselu bila je direktna: ovaj proces zahtijeva obaveznu dinamiku i partnersku podršku članica EU, a ne samo formalnu deklaraciju.
Dakle, nije u pitanju samo broj poglavlja koja se zatvaraju, već i stvarna primjena evropskih standarda u praksi. Evropski zvaničnici i analitičari ponavljaju da proces nije samo tehničko zatvaranje, već dubinska transformacija sistema. U dokumentima i stručnim ocjenama koji prate pregovore često se ističe da vladavina prava, borba protiv korupcije, nezavisnost sudstva i efikasna primjena zakona ostaju ključne oblasti u kojima se očekuju konkretni rezultati tokom ove godine.
Na domaćem i međunarodnom nivou postoji svijest da je javno mnjenje u Crnoj Gori snažno proevropsko i da većina građana podržava članstvo u EU kao svoj budući okvir. Taj konzistentan stav javnosti, zajedno sa političkim dogovorom da evropske integracije ostaju državni prioritet, stvara temelj za nastavak procesa, iako su prepreke i izazovi i dalje prisutni.
Ovo će biti godina u kojoj će se najjasnije vidjeti koliko je Crna Gora sposobna da, zajedno sa partnerima u EU, prevede deklaracije političke volje u konkretne rezultate koji vode ka članstvu 2028. godine. Ova godina će pokazati da li su crnogorske institucije kadre da odgovore na očekivanja ne samo Brisela, već i građana, koji već dugo velikom većinom podržavaju evropsku budućnost svoje države.
