Kako su kazali, skup, na kojem su učestvovali predstavnici Odbora za evropske integracije Skupštine Crne Gore, članovi pregovaračke strukture i nevladinih organizacija, bio je prilika za razmjenu mišljenja s ciljem što kvalitetnije finalizacije ovog strateškog dokumenta.
"Dokument su predstavili državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Biljana Papović i v.d. generalnog direktora Direktorata za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji i pravnu tekovinu EU, Denis Vukotić i šefica Odsjeka za poljoprivredu i ribarstvo u Ministarstvu evropskih poslova Granica Kovačević Petrić", navodi se u saopštenju.
Državna sekretarka Papović pojasnila je da Program pristupanja predstavlja najvažniji strateški dokument u pregovaračkom procesu i da obuhvata obaveze za 2026. i 2027. godinu.
U nastavku, dodali su iz Ministarstva, ukazala je da je pred Crnom Gorom, shodno dosadašnjoj praksi, veliki broj obaveza u okviru samog dokumenta, ali da je neophodno napraviti jasnu razliku između onih koje proizilaze iz završnih mjerila, odnosno zatvaranja pregovaračkih poglavlja.
"Istakla je da su upravo te obaveze prioritet Vlade i pregovaračke strukture u prva dva kvartala 2026. godine, kada je predviđen rok za njihovu realizaciju, a sve u cilju zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine. S tim u vezi, navela je da je od ukupno 564 akta, od čega je 490 planirano za 2026. godinu, 122 obaveze direktno vezano za ispunjenje mjerila i zatvaranje poglavlja, i to 22 strateška akta, 48 zakona i 52 podzakonska akta. Takođe je istakla da se ovim PPCG-om, i vizuelno, nastojalo ukazati na obaveze koje predstavljaju uslov za zatvaranje poglavlja, te su one označene plavom bojom", navodi se u saopštenju.
Naglasila je da je izuzetno važno da Crna Gora do kraja 2026. godine završi pregovarački proces, ukazavši da su rokovi kratki i, imajući u vidu značaj uloge i djelovanja civilnog društva u procesu pristupanja EU, pozvala predstavnike nevladinih organizacija da se uključe i daju doprinos kako bismo kvalitetno i na vrijeme završili posao.
Vršilac dužnost generalnog direktora Denis Vukotić je kazao da PPCG predstavlja ključni strateški dokument evropske integracije, kojim se definišu obim i dinamika reformi neophodnih za usklađivanje sa pravnom tekovinom Evropske unije i koji se, uslijed kontinuiranog razvoja pravne tekovine EU, ažurira na godišnjem nivou kako bi odražavao najnovije izmjene i osigurao usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima.
On je pojasnio da je izrada PPCGa započeta tokom četvrtog kvartala 2025. godine, sa ciljem da se dokument uskladi sa novom pravnom tekovinom EU iz perioda od 1. oktobra 2024. do 31. oktobra 2025, kao i sa dinamikom donošenja nacionalnih zakonodavnih i strateških dokumenata neophodnih za finalizaciju pristupnih pregovora do kraja 2026. godine.
"Priprema Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji za period 2026–2027 podrazumijevala je detaljnu analizu 2.625 akata Evropske unije, pri čemu su relevantni propisi koji se prenose u nacionalni pravni poredak pretočeni u planske obaveze sadržane u Programu. Program je koncipiran tako da jasno razdvaja aktivnosti koje predstavljaju neposredan preduslov za zatvaranje pregovaračkih poglavlja od onih koje se sprovode u okviru redovnog procesa daljeg usklađivanja sa pravnom tekovinom Evropske unije. Aktivnosti od ključnog značaja za zatvaranje poglavlja planirane su u prva dva kvartala godine, u skladu sa praksom Evropske komisije prema kojoj sve obaveze moraju biti realizovane najmanje četiri mjeseca prije planiranog zatvaranja pregovaračkih poglavlja", kazao je Vukotić.
Šefica Odsjeka za poljoprivredu i ribarstvo u Ministarstvu evropskih poslova, Granica Kovačević Petrić, predstavila je statistički aspekt dokumenta, ukazavši na obim obaveza u okviru strateškog i zakonodavnog okvira po godinama, sa posebnim fokusom na pregovaračka poglavlja i institucije sa najvećim brojem planiranih obaveza.
"U tom kontekstu, istakla je da je Nacrtom PPCG-a najveći broj obaveza planiran u šest pregovaračkih poglavlja: 14 – Saobraćajna politika (81 obaveza); 12 – Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni poslovi (80 obaveza); 1 – Sloboda kretanja robe i Poglavlje 13 sa istim brojem obaveza (55 obaveza); 27 – Životna sredina i klimatske promjene (37 obaveza) i 23 – Pravosuđe i temeljna prava (28 obaveza)", piše u saopštenju.
Ona je istakla da su najviše obaveza planirali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede – 94 obaveze; Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove – 80 obaveza; Ministarstvo finansija – 62 obaveze; Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera – 41 obaveza; Ministarstvo ekonomskog razvoja – 38 obaveza; Ministarstvo saobraćaja – 36 obaveza.
"Tokom diskusije, predstavnici civilnog sektora su pokazali interesovanje za presjek stanja ispunjenosti obaveza u prethodnoj godini. Takođe, iskazali su zanimanje za usvajanje akata po hitnoj proceduri, pitanja izmjena Ustava, kao i pitanja rodnog identiteta na osnovu samoodređenja", zaključili su.
