Црна Гора jош увиjек чека на институциjе коjе би имале професионални и сваки други капацитет да редом санкционише све оне коjи крше законе. Институциjе коjе би своjим дjеловањем заштитиле новинаре, активисте и jавни интерес. Све jе то на чекању. Вриjеме jе луксуз коjи више не можемо да приуштимо, саопштио jе данас извршни директор Грађанског покрета УРА Зоран Микић.
Како jе казао, алармантно jе што правосуђе ниjе у стању да да адекватан епилог разним случаjевима коjи годинама и мjесецима уназад потресаjу Црну Гору.
- Од афера Телеком, Коверте, Панама и Пандора папира до наjактуелниjе – илегалног ископавања шљунка из Мораче. Безбjедносне службе су направиле искорак у свом раду, што jе и запажено у овогодишњем Извjештаjу Европске комисиjе за Црну Гору. Оцjене за напредак реформи у правосуђу, међутим, ниjесу биле никада горе - наводи Микић.
Истиче да горући проблем ниjе само чињеница да се већ дуже вриjеме чека на избор новог Тужилачког савjета, на шта jе УРА више пута упозоравала.
- Врховни и Управни суд су у в.д. стању, док jе Уставни суд пред блокадом. У Уставном суду сада jе петоро судиjа, jер jе Скупштина недавно констатовала престанак функциjе Хамдиjи Шаркиновићу и Мевлиди Муратовић. Међутим, таj jе броj у реалности четири, jер jе судиjи Драгољубу Драшковићу престала функциjа судиjе, а не радни однос. Дошли смо тако у ситуациjу да нам Уставни суд показуjе да без проблема, намjерно, потпуно игнорише Устав Црне Горе коjи jасно прописуjе када мора да престане судиjска функциjа. Све то пролази без било каквих санкциjа, а на немjерљиву штету грађана Црне Горе - наводи Микић.
Извршни директор УРА напомиње да ниjе довољно декларативно прописати у Уставу и законима да су судиjе независни заштитници основних људских права и слобода, већ кренути у конкретно рjешавање нагомиланих проблема.
- Током протекле године 27 судиjа jе отишло из судова, док Врховни суд функционише са свега шест од потребних 19 судиjа. И Судски савjет jе на граници кворума, jер има седам од потребних 10 чланова. Пред судством су велики изазови на коjе треба адекватно одговорити - обjашњава Микић.
Како jе jош казао, иако се донекле може пронаћи оправдање за изразито лошу ситуациjу у судству, за чиjе jе рjешење неопходна двотрећинска већина у парламенту, сви, без обзира на то да ли долазе из редова већине или опозициjе, мораjу да пронађу начин да риjеше озбиљне проблеме коjи постоjе у судскоj власти кроз транспарентан и одлучан диjалог.
- Без даљег одлагања, именовања у правосуђу коjа су сада на чекању, морамо договорити. Деблокирање ситуациjе у правосуђу кључно jе за било какав напредак у испуњавању привремених мjерила за поглавља 23 и 24 о владавини права. Свако ко успорава или циљано онемогућава ове процесе, намећући као приоритет ситне и интересе поjединаца испред jавног, ради против интереса грађана Црне Горе и државе - закључуjе Микић.
