On ističe da je “dobijanje IBAR-a naravno prioritet kojem treba da budemo istinski posvećeni ali nikako argument za “šminkanje” realnosti, odnosno maska za brojne anomalije koje nas suštinski udaljavaju od porodice evropskih država”.
Naime, Mugoša ukazuje da se brojne anomalije i izazovi na društveno-političkoj sceni pokušavaju relativizovati pričom o IBAR-u: vrijednosno posrtanje na svakom koraku; “cirkus” oko izbora vd direktora Uprave policije; činjenica da se za pola članova Vlade ne zna ni što rade, kao i da je Skupština zaključana za kontrolne mehanizme opozicije, koje joj je garantovao Poslovnik; veoma indikativan podatak da je došlo do značajnog povećanje procenta gradjana koji bi glasali da Crna Gora izađe iz NATO saveza; kompleksno realno stanje u zdravstvu, obrazovanju, kulturi i dr.
On naglašava da se konstantno forsira priča o formi a vrlo malo o suštini EU integracionog puta Crne Gore, odnosno da se gotovo ozbiljno i argumentovano i ne diskutije o sistemskim i strukturnim reformama koje je neophodno sprovesti u brojnim oblastima.
Mugoša zaključuje da moramo imati jasnu viziju o tome kakvu Crnu Goru u EU mi to želimo, odnosno da bi u EU trebali, odnosno morali ući kao država sa sadržajem i to kvalitetnim i istinitim a ne bez sadržaja ili sa falsifikovanim sadržajem.
