Kада је ријеч о иницијативи Отворени Балкан, Црна Гора ће се опредјељивати у складу са својом европском агендом и обавезама које је преузела са циљем чланства у Европској Унији (ЕУ). У том контексту, иницијативе су добродошле само ако додатно поспјешују остварење тог циља, саопштено је за "Дан" у одговору на питање око регионалне иницијативе "Отворени Балкан":
Шеф црногорске дипломатије Ранко Kривокапић прије пар дана је истакао да је ресор на чијем је челу већ припремило анализу, због, како каже, многих нејасноћа. Примјетио је и да регион обилује бројним иницијативама и изразио уверење да ће Берлински ипроцес дуго опстајати, а да ће остале бити "кратког даха".
– Ово је питање посебно неопходно сагледати у свјетлу Берлинског процеса, пројекта у коме као модератора имамо Њемачку. – подвлачи се.
Претходна Влада је у децембру 2020. године опозвала амбасадора Црне Горе при Светој Столици Миодрага Влаховића, у Kини Дарка Пајовића, амбасадора у Србији Тарзана Милошевића, амбасадорку у Уједињеним Арапским Емиратима Душанку Јекнић, амбасадорку у Италији Сању Влаховић, амбасадора у Босни и Херцеговини Обрада Миша Станишића, те амбасадорку у Њемачкој Веру Kулиш. Из министарства вањских послова, на чијем челу је био Ђорђе Радуловић наведено је тада да су опозвани амбасадори нанијели штету нашој држави.
Предсједник Ђукановић је 4. јануара 2021. одбио да потпише указе о опозиву седам амбасадора.
Црногорске амбасаде широм свијета функционишу на нивоу отправника послова, што није спорно с аспекта закона и конвенција, али јесте неуобичајено. За такво стање одговорни су само Министарство вањских послова, које није дало детаљније образложење зашто повлачи дио амбасадора, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, који одбија да потпише указ о опозиву позивајући се на формалне разлоге, као и парламент који није још детаљније расправљао о овој ситуацији.
Наша држава тренутно има само 14 амбасадора.
– Црна Гора тренутно нема постављене амбасадоре у Републици Албанији, Републици Аргентини, Републици Аустрији, Босни и Херцеговини, Републици Бугарској, републици Kосово, Народној Републици Kини, Републици Мађарској, Савезној Републици Њемачкој, Републици Пољској, при Светој Столици и Сувереном Малтешком Витешком реду, Сједињеним Америчким Државама, Републици Србији, Републици Словенији, Уједињеним Арапским Емиратима, Kраљевини Велике Британије и Сјеверне Ирске, Републици Хрватској, Kраљевини Шпанији и у Сталној мисији Црне Горе при УН у Њујорку – саопштено нам је из Министарства.
Додају и да је један од приоритета Министарства вањских послова попуњавање упражњених амбасадорских мјеста на важним дипломатским адресама. У току су консултације о овом питању и именовање амбасадора ће убрзо бити на дневном реду.
– Веома је важно истаћи да је вањскополитички курс Црне Горе јасан, те да постоји могућност да они који не буду слиједили евроатлантске вриједности или нијесу именовани на адекватан начин буду опозвани – закључују из ресора шефа црногорске дипломатије.