Dok predlagači taj akt vide kao rješenje za šavničku izbornu sagu, opozicija ga vidi kao pokušaj da se obesmisli rad pomenutog odbora. Ukoliko parlamentarna većina ne odustane od namjere da se izmjene tog zakona razmatraju i usvajaju mimo nadležnog skupštinskog tijela, opozicionari najavljuju izlazak iz odbora koji ima jedan od najvažnijih zadataka kada je riječ o putu Crne Gore ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji – izmjenu izbornih zakona.
Dakle, tek što je počeo da radi nakon duže pauze, Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu prijeti nova blokada. Demokratska Crna Gora, uz podršku NSD-a, DNP-a i SNP-a, predala je u skupštinsku preoceduru Predlog dopune Zakona o biračkom spisku. Da se taj predlog uvrsti u dnevni red, pored predlagača, glasali su i poslanici Pokreta Evropa sad., Demokrate u obrazloženjunavode da je taj akt usmjeren na rješavanje jednog od najozbiljnijih izazova sa kojima se izborni sistem suočava – pojavu fiktivnih prijava prebivališta uoči lokalnih izbora, sa ciljem manipulisanja biračkom voljom građana, što je od velikog značaja za građane Šavnika.
Iz Pokreta Evropa sad, čiji poslanici su glasali da zakon bude na dnevnom redu, a od čijih glasova će i zavisiti eventualno usvajanje, nisu odgovarali na pitanja da li će predlog podržati ukoliko se prije toga ne konsultuje odbor. S druge strane, u opoziciji su izričiti – Zakon o biračkom spisku je u isključivoj nadležnosti Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu i njegovo usvajanje bez konsultacija sa tim tijelom znači i rušenje tog odbora.
– Ukoliko uprkos svim apelima opozicije, ali i reagovanju Delegacije EU, parlamentarna većina istraje u namjeri da se na narednoj sjednici razmatra Predlog dopune Zakona o biračkom spisku, to će značiti da ne žele da Crna Gora napreduje na evropskom putu, odnosno da ne žele da odbor funkcioniše, da radi i donese rezultate. Sasvim je sigurno da će odbor, ako zakone iz njegove nadležnosti jednostrano donosi bilo koja strana, biti obesmišljen i njegov rad će prestati. Tu nema neizvjesnosti. Oni su prije dvije godine već jednom povukli ovaj zakon jer smo rekli da ćemo napustiti odbor. Ako odluke budu donosili jednostrano, onda nema svrhe da odbor postoji. Onda mogu i ostale izborne zakone tako da usvoje, i čemu onda konsultacije sa opozicijom oko ostalih zakona, kada je to čista mimikrija – kazao je za "Dan" poslanik DPS-a i kopredsjedavaći u odboru Nikola Rakočević.
Kako napominje, parlamentarna većina bi i ostale izborne zakone mogla da usvaja na isti način, ali je iz Brisela jasno stavljeno do znanja da za izbornu reformu mora postojati konsenzus sa opozicijom.
– To propisuje i član 4 odluke o osnivanju odbora. Nema razlike između Zakona o biračkom spisku i drugih zakona u nadležnosti odbora. Ako, ipak, istraju u tome da sruše odbor, prirodna je reakcija da ćemo proglasiti da taj odbor više ne postoji. Ohrabreni smo izjavom Delegacijom EU u Crnoj Gori, koja je saopštila upravo ono što smo i mi napomenuli. To nije riječ politike, nego prava – Zakon o biračkom spisku je u isključivoj nadležnosti Odbora za sveobuhvatnu reformu sve dok mu traja mandat, a to je do kraja godine. Nemamo ništa protiv da razmatramo taj zakon, da ga dopunimo, izmijenimo, da prosto nađemo neko zajedničko rješenje, ali ne na način što će parlamentarna većina to predložiti jednostrano, bez ikakve konsultacije, jer i to je samo po sebi loša praksa koja udara u temelje odbora. Ne samo što su ga predložili, nego su to uradili u potpunoj tajnosti, ne konsultujući bilo koga. Mi smo iz medija saznali da su predlog stavili u proceduru, a onda njime proširili dnevni red. Nadamo se da će shvatiti da je najpreči interes da se sačuva jedinstvo odbora i da on isporuči rezultate – poručio je Rakočević.
Istog stava je i poslanik SD Nikola Zirojević, član Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu.
– Sasvim je jasno da se uvrštavanjem Predloga dopune Zakona o biračkom spisku u dnevni red obesmišljava rad i postojanje odbora koji se bavi izbornom reformom. Ovo zakonsko rešenje je jedno od onih koja su predviđena da budu dio rada tog odbora. Dogovorom koji smo postigli prilikom formiranja tog odbora definisano je da bi ta zakonska rješenja trebalo da budu proizvod opšteg konsenzusa svih parlamentarnih partija. Ovakav pokušaj izmjena i dopuna zakona predstavlja klasično urušavanje rada odbora. Najbolja potvrda tome je stav Delegacije EU, koji je u potpunosti jasan – ovo pitanje može se tretirati samo na Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu – kazao je Zirojević za "Dan".
Ukoliko parlamentarna većina istraje u namjeri da se Predlog dopune Zakona o biračkom spisku ipak razmatra i izglasa bez konsultacije sa nadležnim odborom, SD će odustati od učešća u radu tog skupštinskog tijela.
– Ukoliko se nastavi sa ovim, onda ne vidimo poentu učešća u radu odbora, niti njegovog postojanja. Kao član tog odbora i predstavnik SD, nemam namjeru da simuliram demokratiju, posebno uz kopredsjedavanje političke karikature kakva je Vasilije Čarapić, koji je branio usvajanje dnevnog reda sa ovo tačkom – rekao je Zirojević.
