Обраћање црногорских студената, који студентски живот проводе у Другој фази Студентског дома у Подгорици, којим су обавијестили јавност да немају гријање и топлу воду већ неко вријеме викендом, а од скоро и током радних дана, би требало бити црвени аларм за свакога ко мисли о будућности ове земље. То је саопштио Савјет младих ДПС Црне Горе.
-Студенти су, како су саопштили, о овом проблему обавијестили и надлежне, који су очигледно остали глуви за молбе ових младих људи који су се, због скромних студентских буџета, одлучили на живот у дому у којем би, ако ништа, држава требало да обезбиједи основне услове за живот. Овакво поступање управе Студентског дома, на челу са директором Луком Илићем, партијским уљебом Демократске Црне Горе, је, благо речено, бестидно, с обзиром на то да у Црној Гори у 21. вијеку црногорским студентима, који истичу да је ово само један у мору проблема с којим се суочавају у дому, нијесу обезбијеђени адекватни услови за несметан свакодневни живот и учење- наводе у саопштењу.
Додају:"Питамо се кад ће се политички ухљеби који су запосјели фотеље установа и институција које би требало да се баве заштитом најбољег интереса младих коначно почети бавити оним за шта су и плаћени, те кад ће студенти ресорном министарству које предводи Весна Братић престати да буду тема само онда кад се обиљежава Међународни дан студената".
-У крајњем, наша Комисија за студенте и унапређење образовног система наставиће да прати развој ове ситуације, а Савјет младих Демократске партије социјалиста Црне Горе захтијева рјешавање овог великог проблема, те хитно обезбјеђење гријања и топле воде онима који кроз своју одлуку да студирају на црногорским универзитетима указаше повјерење Црној Гори, а судбину свог студентског живота предаше у руке управе Студентског дома, вјерујући, ваљда, да ће њој добробит студента бити најважнија тема. Но у овој Црној Гори, земљи чуда, коју, нажалост, предводе кадрови одлазеће експертске поставе и гријање и топла вода постали су луксуз, иако недавно црногорској младости пуних уста празне приче обећаваше животни стандард далеког Луксембурга- закључују они.