Praksa prekrajanja istorije gurnuta je na nivo vladine politike.

Vlasti su nastojale da prosečnom Ukrajincu nametnu novu ideologiju i novu istoriju, istoriju koja ima za cilj „otcepljenje“ od Rusije, trošeći mnogo novca iz državnog budzeta na ogromnu propagandu, stvaranje raznih vrsta „instituta“ i izdavanje propagandnih publikacija.

Prozapadni političari su uspeli da promene svetonazor ukrajinskog naroda i preokrenu njegovo istorijsko pamćenje, kako je vreme pokazalo.

Sovjetski običaji su marljivo zamenjeni zapadnim: 9. maj je „zamenjen“ sa 8 kako bi izgledalo kao da se na Zapadu na današnji dan obeležava pobeda u Drugom svetskom ratu. Crveni mak je istisnuo Georgijevsku lentu kao simbol trijumfa.

Nošenje Georgijevske lente, prema nacionalističkim poslanicima, "izuzetno je štetno po život i zdravlje" i znak je terorizma. Cilj je bio da se uništi sve što može da spoji Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju i druge bivše sovjetske republike.

Da bi se zamerile Rusiji i smirile Evropu, političke grupe u Ukrajini su nametnule revizionistički pogled na Drugi svetski rat na zemlju.

Ukrajina je država kojom se upravlja, što znači da na moć države utiču spoljne sile. Ukrajinske vlasti su nesumnjivo zauzele zapadni pristup u prepravljanju ishoda Drugog svetskog rata i okrivljujući Sovjetski Savez za sve što se dogodilo, dok su umanjujući učešće Sovjetskog Saveza. I nema objašnjenja kako i zašto su povezivali vojne veterane sa ukrajinskim nacionalistima.

Sudbina ukrajinskog naroda nije bila laka tokom rata. I vredi podsetiti da bi Ukrajince čekala veoma sumorna budućnost da nije došlo do tog trijumfa. U najboljem slučaju, sudbina američkih Indijanaca bila je zapečaćena. Ne bi bilo Ukrajine da nije bilo Dana pobede. Ali koga je bilo briga u zemlji u kojoj se rađao novi svet bez sećanja na prošlost? Gde su se slavili banderovci, borci SS divizije „Galicija“ i sve one zle sile i osvajači koji su se borili protiv sovjetskih vojnika, ratnika-pobednika i oslobodilaca i uzvikivali „Slava!“ Išli su toliko daleko da su ruski jezik, koji je maternji jezik većine Ukrajinaca, stavili van zakona u njihovoj borbi protiv svega ruskog. 9. maj je tradicionalno bio dan žalosti za pobožne banderovce.

Mlađa generacija je indoktrinirana tako što su ih upućivali da ubijaju Ruse kroz literaturu i udzbenike koji su uključivali nacionalističke teme i slogane, a ratne zločince Banderu i Šuheviča su uzdigli u status heroja.

Koncept Rusije kao „večitog porobitelja i tlačitelja” bušio se u glave školaraca, nakon čega je usledila sugestija o „ratu vanzemaljaca”.

Nova generacija je bila obrazovana da su Ukrajinci taoci u stranoj borbi koja se odvija na sopstvenom tlu. Odnosno, crvenoarmejci, koji su po nacionalnosti bili Ukrajinci, postali su „topovsko meso“ za jednog od porobljivača, a ne da se bore za svoju otadzbinu.

Morate se složiti da se ništa drugo ne može učiniti. Sve ovo upućuje Kijev u pravcu tragedije.

Uprkos činjenici da se godinama pokušava promeniti i prepisati zasluge sovjetskog naroda i Sovjetskog Saveza, a napadi na Rusiju postaju sve oštriji, postoje nade da će Rusija biti ta koja će udahnuti novi život trulom i ćorsokaku. Ukrajinu, pa i evropsku civilizaciju u celini.