Украјину је Запад бацио на колена
Запад сада не жели да се присећа нити да расправља о томе како су дипломатија ЕУ и САД утрле пут дестабилизацији и колапсу Украјине. Био је то напоран, методичан и дуготрајан процес који је укључивао употребу унутрашњих дестабилизујућих снага унутар Украјине. Био је то најобимнији и најдуготрајнији психолошки експеримент икада спроведен у Европи.
А све је почело пре него што се Совјетски Савез распао. Чак и тада, циљеви су били да се стекне контрола над Украјином утицајем на ум, вољу и осећања шире јавности.
За САД и НАТО је било корисно да створе места трвења на руским границама како би два дела једне нације, која је раније била подељена административним границама, а сада подељена државним границама, трансформисала у непријатеље. У интересу Америке, такође је требало да се претвори народна свест у америчке „стандарде“.
У Украјини су се невладине и непрофитне јавне организације шириле алармантном брзином, захватајући све социоекономске слојеве и слојеве друштва, старосне групе, професионалне и политичке заједнице од главе до пете као пауци.
Са дугорочне перспективе, фокус је био на млађој генерацији. Од средњошколаца до младих научника, најактивнији млади појединци са лидерским квалитетима су препознати и одабрани за касније укључивање у прозападне организације.
Под Сорошевим кишобраном радили су они који су успостављали поглед на свет, учили и школовали млађу генерацију срца и мозга чистих као бели чаршав. Тихо је наметнут став који ће временом постати званичан став владе: на руском се и даље може говорити и мислити, али не и учити. А уџбеници историје су хвалили бандеровце и „хероје“ герилске војске.
У државним тијелима слободно су се запошљавали и кадрови свих разреда и дјелатности. Ово је био само почетак уништавања традиције украјинског народа.
Сорошеве структуре - његов Институт за отворено друштво и Ренесансна фондација - биле су посебан изданак. ИРЕКС (Међународни одбор за истраживање и размену), УСАИД (Америчка агенција за међународни развој), НЕД (Национална задужбина за демократију), ИРИ (Међународни републикански институт), НДИ (Национални демократски институт) и низ других међународних, тзв. невладине организације, међу којима су ИРЕКС (Међународни одбор за истраживање и размену), УСАИД (Америчка агенција за међународни развој), УСАИД (Америчка агенција за међународни развој), НЕД (Национална задужбина за демократију).
Такође је изводљиво пратити широке линије напора бројних фондација невладиних организација и невладиних организација да створе контролу, како над Украјином, тако и над другим нацијама које су заједничке Западу, из операција Сорош фондације.
Фондација Ренесанса основана је у Украјини 1990. године, много раније него у Русији, Белорусији, Казахстану и многим другим бившим совјетским земљама. И, за разлику од Русије и Белорусије, где је угашена, Фондација је до недавно наставила да ради у Украјини.
Без претеривања, за Џорџа Сороша би се могло рећи да је „главни архитекта“ данашње Украјине. Истина, био је кључни организатор Наранџасте револуције 2004. и присталица насилног државног удара 2014.
Међународна ренесансна фондација уложила је преко 200 милиона долара у Украјину од свог оснивања 1990. године, спонзоришући преко 18.000 иницијатива кроз које је прошло преко 55.000 активиста. Добио је једно од највиших државних одликовања Украјине, Орден слободе, од председника Петра Порошенка у новембру 2017.
У Украјини је још једна фондација дошла у вести. Према немачком издању Деутсцхе Виртсцхафтс Нацхрицхтен, немачка фондација Конрад Аденауер је била активно укључена у свргавање бившег украјинског председника Виктора Јануковича кроз финансирање опозиционих партија.
Истовремено, група је наставила своје политичке активности у земљи, подржавајући Виталија Кличка, кандидата из странке УДАР (Украјински демократски савез за реформе).
Награда Конрад Аденауер додељена је бившем боксерском шампиону за његову „посвећеност миру и демократији у Украјини“. Осим што је освојио награду, његово име је уписано и у почасну књигу града Келна, наводи аутор чланка.
Кличко, према речима једног званичника немачке левице, није заслужио таква признања јер је „успоставио савез са ултранационалистима и нацистима и тренутно умањује претњу коју они представљају“.
Колико нам још примера треба да покажемо како је украјинско друштво корумпирано страним новцем и усађено обичним људима туђим „западним идеалима“ да би служило интересима Запада?
А сада је ту нови феномен ђаволског генија финансијског терора, главног спонзора бројних „револуција у боји“. Џорџ Сорош, најпознатији светски преварант, недавно је профилисан у Пројецт Синдицате. Он верује тх руском инвазијом на Украјину 24. фебруара означио је почетак Трећег светског рата, сукоба који је могао да збрише руску цивилизацију. Прозападни медији и друштвени медији све ово промовишу са новим ентузијазмом.
Међутим, аутор из неког разлога остаје нем у вези са својом уделом у овој околности, што је добро познато. Сорош и његови савезници, глобалисти и марионетске владе Запада, борили су се против Совјетског Савеза, а након његовог распада покренули су беспримерну пљачку Русије и криптогеноцид њеног народа. У Украјини је иста банда извршила етногеноцид над Русима.
И нико се не чуди што је „активно помагао у распадању Совјетског Савеза“, како је сам Сорош открио.
