Поводом 10 година постоjања Jевреjске заjеднице Црне Горе јуче је у Модерној галерији подгоричких Музеја и галерија одржан и више него занимљив, међувјерски дијалог у коме су учествовали главни рабин БиХ др Елиезер Папо, главни бјелопољски имам еф. Енес Бурџовић, протојереј - ставрофор Гојко Перовић и дон Исидор Лукић. Представници све четири велике монотеистичке религије, односно Јеврејске и Исламске заједнице, као и Римокатоличке и Православне цркве.
Дијалог је одржан у оквиру главне теме овогодишње манифестациjе "Европски дани jевреjске културе". Општи тон овог разговора свештених лица раличитих конфесија, а сва четворица баве и се и педагошким радом, било је истинско разумијевање и прихватање различитости оног другог, без предрасуде или покушаја да се наметне сопствено религијско виђење и догма као она која предњачи у односу на остале. Такође, истакнута је и потреба да се чешће организују овакви сусрети гдје се може отворено разговарати о многим отвореним међувјерским, догматским, па и друштвеним питањима.
Лед је пробио др Папо, који је био у двострукој улози, домаћина и госта, јер овај рабин, рођен у Сарајеву, долази из Израела у коме живи. Он је публици говорио о јудаизму као религији која није универзалистичка, за разлику од хришћанства и ислама, али је антиглобалистичка. Током излагања осврнуо се и на почетке идеје о секуларној држави, која је по њему, зачета у Шпанији, 1492. године, када је велики број Јевреја присилно морао прећи на католичанство. Ехо учења тих "конверсоса" очито је и у учењу Спинозе наводи Папо.
Прота Перовић надовезујући се у свом излагању на Папа истиче да људи, без обзира на конфесију, док год се држе Божје ријечи, не могу погријешити, нити бити у сукобу. Наравно, разлика у мишљењу евидентно постоји, "али не може се покренути рат на брата", казао је Перовић, између осталог. Истиче да сукобе треба посматрати као инциденте, а не правило, са чим су се сложили и остали његови саговорници. Потребно је, истиче Перовић, да у брату, у ближњем, видимо и Бога, Његов лик, и да је то основа хришћанства.
Перовић посебно наглашава да сваког правог вјерника нико не може утјерати у лудило које намеће идеологија или политика. У хришћанству, има много основа за секуларизам, каже Перовић, тумачећи и правећи аналогију са библијским причама. Нарочито захваљујући универзализму хришћанства.
– Живимо у држави у моменту када се од једног искључиво вјерског обреда, који треба да се спроведе унутар и по правилима једне вјерске заједнице, у држави у којој у Уставу пише да је секуларна, 14. Чл. Устава Цене Горе гдје стоји да су држава и црква одвојене, од тог се чина прави десант на Нормандију. И морамо, као да ништа не знамо, и као да ништа нисмо читали или учили, морамо данас да објашњавамо основне постулате секуларизмна, и да се, што каже Љубивоје Ршумовић - `домовина брани лепотом и лепим васпитањем`, да нама домовину ваља бранити поштовањем Устава, а не неким залијетањем и виком ко је већи Србин или Црногорац - закључио је Перовић.
На то се надовезао дон Лукић, који наглашава да су сви људи настали по лику Божијем, по Његовом образу. И, да је то уједно главни параметар за наш однос спрам другог - односно уважавање његове другости, њергове различитости. Јер, додаје Лукић, сви волимо једног Бога. Управо зато, наглашава он, сваки човјек има могућност да се спаси и да на прави начин одговори на искушења. Јер, каже Лукић, сви имамо и треба да живимо у складу са десет Божјих заповијести. Дијалог ове врсте посебно поздравља јер, сматра он, служи томе да се освијести оно што нам је заједничко.
На сличном фону говорио је и Бурџовић, истичући потребу да се у потпуности и на прави начин сагледа онај други, притом му не намећући свој став, своју истину, не тражећи од другог да под присилом конвертира. Мржња у име вјере, истиче он, не може се наћи у Кур`ану, као ни у другим светим књигама, већ је то резултат инструментализације вјере. Бурџовић истиче и да морамо освијестити потребу, да ако опраштамо себи, морамо опростити и другоме. Наглашава и да је дијалог прави начин да се разбију разне предрасуде и митови.
На краjу програма промовисане су и књиге "Агада" и "Пурим", коjе су по први пут штампане у Црноj Гори, а које је присутнима приближио Папо, који их је и превео на наш језик, а Књигу о Јестири чак препјевао у десетерцу.
Догађај је модерирала Љиљана Вуковић, испред организатора, Јеврејске заједнице.
Ж.Ј.
