Alfijeri, ljekar iz bolnice Đemeli u Rimu koji je brinuo o papinom liječenju tokom ranije hospitalizacije zbog obostrane upale pluća, rekao je da je pozvan u Vatikan u ponedjeljak oko 5.30 ujutru i da je stigao 20 minuta kasnije, preneo je Rojters.

- Ušao sam u njegove prostorije i video da ima otvorene oči. Nije imao problema sa disanjem, ali kada sam ga pozvao po imenu, nije odgovorio. Znao sam da više nema šta da se učini. Pao je u komu - rekao je Alfijeri za list „Korijere dela Sera".

U razgovoru za italijansku „Republiku", Alfijeri je dodao da su neki prisutni predložili da se papa odmah prebaci u bolnicu, ali da bi „umro na putu".

- Bio je to jedan od onih moždanih udara koji te odnesu za sat vremena - objasnio je on.

Nakon povratka iz bolnice 23. marta, papi je savjetovano da se odmara dva mjeseca.

Ipak, papa je nastavio da radi i na Uskrs se susreo sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensom i 17. aprila posetio zatvor u Rimu.

- Nije pretjerivao. Slušao je savjete. On je bio papa – za njega je rad bio dio terapije - rekao je Alfijeri.

On je kazao da ga je poslednji put video u subotu popodne.

- Bio je dobro raspoložen, poklonio sam mu pitu koju je voleo - rekao je lekar.

Kazao mu je da mu je papa tada rekao da je dobro, jer je počeo ponovo da radi i da mu to prija.

Alfijeri je otkrio i papinu poslednju želju.

- Žao mu je što ovog puta nije mogao da opere noge zatvorenicima za Veliki četvrtak. 'Ovog puta nisam uspeo' – to su bile njegove poslednje reči - rekao je on.

Papa Franja, koji je rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, bio je prvi latinoamerički papa.

Preminuo je 21. aprila u 89. godini, a direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana Andrea Arkanđeli je saopštio da je papa umro usled moždanog udara i srčane insuficijencije.

Papa će biti sahranjen u subotu, 26. aprila.