Ми добро знамо да Господ све што чини, не чини само да би нас задивио, а диви нас кроз све, бесједио је отац Гојко Перовић у недјељу након литургије Цркви Светог Ђорђа у Подгорици, само дан уочи смјене са функције ректора цетињске Богословије.
- Кад сунце ујутру гране, ако има ишта у нашим главама, рећи ћемо: Господе хвала ти на овом Сунцу и на овој топлоти. Прекрстићемо се и задивићемо се. Кад видимо небо пуно звијезда, шта ћемо него ћемо се задивити и прославити Господа, кад видимо цвијет који мирише или некакав дивни пропланак или кад сретнемо некаквога паметнога, лијепога човјека, лијепу жену – рећи ћемо најприје: Господе како си моћан и диван, кад можеш овај склад да направиш. Како је Његош говорио – Ја сам теологију учио по звијездама, гледајући склад звијезда и покрете и звездана јата. Његош је повезивао обично оно што учимо у школама теолошким. Али Господ не ради само да би нас задивио, него и да би нас нечему научио- казао је отац Гојко.
Подсјетио је на причу о апостолу Петру из Јеванђеља.
- Није Господ урадио да би научио како људи да иду по води, јер од Апостола Петра и овога догађаја до данас, не памти се да је неки човјек ишао по води; дакле није то био разлог зашто је Господ ово чудо учинио, него да би нам скренуо пажњу на неке дубље поуке. А најдубља и најједноставнија поука из ове приче је – док је Петар гледао у Господа, било му је могуће чак и да иде по води; било му је могуће и оно немогуће. А кад је почео да гледа колики је вјетар, колики су таласи, колика је дубина испод њега, шта ће бити, како ће бити- наравно почео је да тоне. Ово није поука да ми не пазимо што је око нас. Ово је поука да нас не хвата страх и паник. Него, лако је рећи да те не хвата страх. Човјек се боји од када је жив. Од кад изађе из мајчине утробе, кажу доктори, онај први удах ваздуха, нема страшнијега бола, ваљда су измјерили некако, од тога првога удаха ваздуха, који беба удахне. Па још да ли те је она бабица придржала како треба, одједном си се нашао у једној ситуацији у којој никада нијеси био, до тада си плутао у мајчиној утроби и било ти је све – што би рекли моји Цетињани – бања.
Одједном хваташ равнотежу. Гравитација. Боли те ово, боли те оно, па први зуб кад изађе, па први одлазак у школу, па први сусрет са неком дјевојком (хоћеш ли јој прићи или нећеш), па прва туча ако си се с ким побио. Стално се несрећно чељаде нечега боји. Каже Његош – нема тога ко се кога не боји, ако нема ничега, онда свога лада се боји, оне своје сјенке. Али, Господ нас учи. И зато овај поп, који се исто свачега боји, држи ову поуку. Господ нас учи да не треба да се бојимо док је Он ту. Јесте да нас све препада – што ће бити сјутра, хоће ли бити плата, колики ће бити кредит, да ли је број од заражених од корона вируса прерастао, хоћу ли се вакцинисати, којом вакцином, што ми је рекао отац, шта ми је рекла мајка. Нема краја нашим страховима- бесједио је отац.
Зато је поручио да када дођемо недјељом у Цркву и чујемо свето Јеванђеље, треба се укријепити и не плашити се.
- Док гледаш у Бога, може бити тешко, може бити валовито, може језеро бити дубоко, али Бог те води. Кад кренеш да гледаш, што ти све фали, онда нема што – без да потонеш, јер то су објективне ствари. Не измишљамо ми наше страхове. Ово Јеванђеље нас учи, да не треба да се усредсређујемо на наше страхове, него да се усредсредимо на Бога, коме нека је слава у вјекове вјекова- поручио је отац Гојко.
Подсјетимо, јуче је објављена информација да је свети архијерејски синод Српске православне цркве (СПЦ) смијенио Перовића са дужности ректора Богословије. Kако се наводи у одлуци коју је потписао предсједник Светог архијерејског синода СПЦ и патријарх српски Порфирије, Перовић ће бити стављен на располагање свом надлежном епархијском архијереју.
У тој одлуци се додаје да ће Перовић дужност ректора обављати до 31. августа ове године.
