Годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији, као и сваке године, обиљежава се широм Епархије рашко-призренске.

Овогодишње обиљежавање почело је парастосом у Манастиру Грачаница, који је служио епископ рашко-призренски Теодосије са свештеницима епархије.

- Данас, на осамнаесту годишњицу Мартовског погрома, молитвено се сећамо прије свега жртава, које су пострадале тих дана у изливу насиља са циљем да се протера што више Срба са Косова и Метохије и што више наших светиња уништи. Било је страшно видјети и рушевине наших цркава  и манастира, који су страдали, од Призрена, Ђаковице, Пећи, Јужне Митровице, Подујева, Вучитрна, Приштине и Поморавља, а још теже је било утјешити све избјеглице који су, и поред присуства међународних мировних снага, остали без свега што су имали. Они су протјерани из својих домова у којима су уз велике муке успијевали да опстану све вријеме након 1999. године. На ову нашу трагедију и страдање, од чега нам је остала дубоко рана, сјећамо се не са горчином, већ, првенствено, са болом у срцу, због људског безумља оних који су, не знајући шта раде, безумно насртали на незаштићене људе и уништавали вјекове наше историје. Вјероватно су они, као и сви који су их на то подстицали, мислили да ће нас тиме уплашити и протјерати заувијек са нашег светог Косова и Метохије. Али није било тако. Мартовски погром, колико год нам је био тежак ударац, још више нас је обавезао да истрајемо и останемо као своји на своме, и не препустимо оно што је наш народ вјековима стварао другима, који су храбри само када су пред њима незаштићени и немоћни. Зато је наша Црква врло брзо донела одлуку да се обнове порушене и запаљене светиње. Много је старог изгубљено, али оно што смо обновили, сад је  још сјајније и љепше. Наше страдање и обнова свједоче да нас никакво насиље и пријетње не могу натјерати да наслеђено оставимо и препустимо онима, који нису имали поштовања ни према светињи часног Крста, као ни према иконама и гробовима покојника- поручио је владика.