Od ideje do premijere sami su osmislili tekst i scenario za muzičku bajku „Ajkulina čarolija" i udahnuli život likovima koje su zamislili sa puno kreativnosti. Sami su pripremili kostime i scenografiju, pretvorivši učionicu u pozornicu. Njihova predstava nije samo običan pozorišni događaj, već dokaz koliko se može postići kada se znanje, mašta i timski duh spoje u jedno. Vjetar u leđa bila im je nastavnica muzičke kulture Bojana Nenezić.

– Važna nam je podrška kako roditelja, tako i medija, da se zna koji je koncept i koja je bila ideja ove naše muzičke bajke. Nastavu muzičke kulture organizujemo u maloj učionici i nemamo sva neophodna sredstva za realizaciju programa. Kako se taj nedostatak ne bi osjetio osmislili smo ovaj njihov zajednički stavaralački projekat. Mala priča sa velikim porukama. Uspjeli su s obzirom na to da je 80 odsto rada, ideje, kreativnost i stvaralaštva njihovo. Rekla sam im samo da me potpišu kao vjetar u leđa, jer ja zapravo to njima i jesam bila. Kreativnosti im zaista nije manjkalo. Ovo je kratka forma, ali značajna. Najzadovoljnija sam njihovom težnjom da budu dio ovakvih priča. Želim da ovu priču razradimo i da je ponudimo i drugoj djeci - rekla je Nenezić.

Tekst za predstavu napisala je učenica Anastasija Lučić, a našla se i u ulozi ajkule Ksenije.

– Najteži dio je bio da napišem tekst i dijaloge. Ova ideja mi je pala na pamet kada sam jedno ljeto bila na selu i brat i sestra su htjeli da im pričam priču. Nijesu ponijeli nijednu knjigu pa sam je stvorila svoju bajku. Nastavnica je pitala šta najviše volimo da radimo. Rekla sam da volim da pišem i donijela tekst. Bila je zadovoljna i tako se rodila ideja za ovu predstavu - kaže Anastasija.

Nađa Dabanović glumila je djevojčicu Nikolinu koja se, jer nije slušala roditelje, pretvorila u ajkulu kada je popila napitak.

– Uživala sam u ovoj ulozi posebno jer imam dio u kojem plešem. Nije mi bilo teško da osmislim koreografiju jer sam uživala i u plesu i u glumi, a tremu nijesam imala - kazala je Nađa.

U ulozi Nikolinine majke našla se Asija Taljanović.

– Proces je bio malo teži, zato što smo trebali da napravimo dvorac, til i sve to da kupimo, ali na kraju smo uspjeli. Nastavnica nam je dosta pomogla. Moja uloga je bila zahtjevna jer sam imala puno teksta, ali sam uživala - kaže Asija.

Nikolininog oca Aleksandra glumila je Sara Haklaj.

– Imala sam puno teksta da naučim, ali su mi probe mnogo olakšale. Nisam imala tremu jer smo je već igrali đacima iz četvrtog razreda. Bilo je zanimljivo i voljela bih da radimo još jedan ovakav projekat - navela je Sara.

Jedan od stražara bio je Jovan Kažić. Kaže da je dobro čuvao kraljevvstvo jer Nikolinini roditelji nijesu mogli da uđu.

– U predstavi sam ipak pomogao Nikolininim roditeljima da pronađu kćerku. Nisam imao puno teksta tako da mi nije bilo teško - ističe Jovan.

Stražar sa flautom bio je Teodor Komatina.

– Ja sam stražar koji voli da svira flautu i ona mi je jedino oružje. Inače, flautu sviram pet godina. Malo je bilo teško da se pripremim, ali najviše zbog treme - kaže Teodor.

Mihailo Pinter u predstavi je glumio kovača.

– Tekst mi je bio kratak tako da nijesam imao tremu, a i drugari su bili tu da me podrže i uspio sam - rekao je Mihailo.

Muzička bajka imala je i svoj hor. Pjesmu koju je napisala Asija Taljanović, u kojoj je poručila da se trebamo izviniti ako pogriješimo, otpjevali su Milan Bošković, Lana Tešović, Dario Hadžimuhović, Nikša Drašković, Petar Bošković, Viktor Vujošević, Blanka Mrvaljević, Milica Pejurić, Pavla Mrvaljević, Vasilija Vukmanović, Katarina Bodiroga i Igor Kavaja.

Pavla Mrvaljević osim što je pjevala u horu napravila je i kartonski zamak, a u tome joj je pomogla sestra bliznakinja Blanka.

– Nije bilo lako napraviti dvorac zbog dimenzija, ali smo se snašle i uživale - kaže Pavla.

Ni Blanki nije bilo lako praviti dvorac, ali kaže da su za predstavu vježbali od septembra.

– Pjesma koju je Asija napisala za hor mi se dopala, a svidjelo mi se i kako su drugari glumili - kazala je Blanka.