Folk pjevač Boban Rajović pojavio se početkom 2000-ih na estradnoj sceni, proslavivši se pjesmom „Piroman“, da bi veliku popularnost stekao hitom „Usne boje vina“.
Njegov put do slave nije bio nimalo lak, a u razgovoru za Novu.rs kazao je da prije nego što je počeo da se bavi pjevanjem bio je fudbaler.
– Želio sam da budem Maradona, jer je jedini on tada bio kao što su danas Mesi i Ronaldinjo. On je za mene jedan jedini i neponovljivi. Igrao sam fudbal, ali imao sam razne povrede. S druge strane, u fudbalu moraš imati veliku podršku koju ja nisam imao. Ne zato što moj otac nije htio da mi da tu podršku, nego nije imao uslove za to, u šta spada moć i kontakti. Ja te kockice nisam sklopio i batalio sam to- iskren je Boban.
Godinama je radio kao taksista u Danskoj i jedva sastavljao kraj s krajem.
– Bio sam običan smrtnik koji vozi taksi, navikao na dansku kulturu i način življenja. Osjećao sam kod sebe neki dar – da jednostavno ne mogu više da taksiram, nego da sam rođen za nešto više. Počeo sam kao pjevač koji je pred velike koncerte velikih zvijezda u Danskoh zagrijavao publiku i pravio dobru atmosferu. To mi je samo bio hobi, da bih kasnije, pred bombardovanje, upoznao Viki Miljković i Tašketa. Oni su tada bili aktuelni, posebno s pjesmom „Koka-kola, Marlboro, Suzuki“. Imali su koncert u Danskoj i tad sam se latio mikrofona. Taške mi je rekao: „Momak, zašto ti ne kreneš nešto da radiš“, a potom mi objasnio kakav me put čeka. Povukao sam se u sebe i razmišljao šta da radim. Odlučio sam da se dam u promet- naveo je on.
A onda je u njegov život ušao Rođa Raičević.
- Upoznao sam Ljilju Jevremović, koja mi je radila pjesmu „Piroman“ i ona me je upoznala sa Rođom. Nekako smo se nas dvojica sprijateljili, pa me je upoznao sa dosta ljudi sa estrade. Uvijek se vraćam na njega jer je sve krenulo od njega. Pratio sam ga, gledao njegov rad i tako pekao zanat. Mnogo mi je pomogao samim svojim prisustvom- kaže Boban.
Kaže da je jedno jutro ustao i rekao supruzi: „Idem da pravim karijeru i snimim album“.
- Stvarno mi je bilo dojadilo da vozim taksi i trpim pijane Dance i Šveđane. To sam radio sedam godina i stavio sam tačku na to. Priznajem, bilo je mnogo teško ostaviti porodicu i otići. Nemam dinara u dzepu, a u Beogradu svi misle da sam pun jer sam došao iz Kopenhagena, pa svi traže pare za snimanja, marketing i ostale stvari. Nakon toga se vraćam u Dansku, posudim novac od familije i komšija, pa opet za Beograd i tako sve u krug. To je jedna surova borba u kojoj moraš ostati normalan i sačuvati porodicu. Sreća, pa imam najbolju ženu na svijetu- kaže pjevač.
U zatvoru je bio dva puta.
- Drugi put je bilo 2003. godine, kada sam bio u najvećoj borbi za svoju karijeru, u najvećem finansijskom i psihološkom minusu. Zvuči smiješno, ali zatvor mi je tada tako dobro legao da malo dođem sebi i razmislim gdje sam i šta sam. Prvi dan svog izlaska iz zatvora bio sam jači nego ikada. Sjutradan sam već bio u Beogradu u studiju, tražio nove pjesme. Sazreo sam- dodaje on.
Kaže da ne voli da pametuje, ali savetuje ljude da ne hrle ka slavi.
- Ja sam neko ko je 2000. godine vozio „mercedes“ koji je bio star 18 godina, koji je sipao gorivo od tri marke. Nakon prvog izdatog albuma tim kolima sam išao sa bratom u Sutomore da vidim da li moj CD postoji u prodaji. Nismo imali goriva, nadali smo se da ćemo uspjeti stići do Podgorice. Međutim, posle toga sam vozio „bentli“ od 170.000 eura- zaključio je Rajović.
Коментари (2)
Оставите свој коментар