Пјевачица Јелена Карлеуша казала је у интервјуу за Курир да васпитава своје ћерке Атину и Нику да не буду материјалисти.
- Да имају емпатију према људима и животињама, да не стављају своје личне потребе у први план. Свако ко познаје моју дјецу има само ријечи хвале за њихову скромност и васпитање. Kако је и моја мајка Дивна мене учила да будем исти човјек и према раднику "Градске чистоће" и према предсједнику- казала је она.
Сматра да је од других извођача разликују храброст, луцидност и истрајност.
- Па то је мој опис посла. То је Јелена Kарлеуша. Kакав бих умјетник ја била да не мијењам свијет. Поред талента, који мора да постоји у огромној количини за велике успјехе- наводи она.
Истиче да је поносни локал патриота.
- Дух Београда носим као заштитни знак. Сматрам да су Београђани људи посебног менталитета, духа и става. Одрасла сам на Новом Београду, код Фонтане, и то одрастање у суровим деведесетим, на још суровијем београдском асфалту, од мене је, чини ми се, направило личност која се у много чему разликује од других јавних личности у шоу- бизнису. И моји родитељи су Београђани, а са очеве стране и дједа и прадједа. Свако воли свој град и мјесто, па тако и ја истичем Београд- открива Јелена.
Наводи да је била срећно дијете, али у неком свом свијету, не превише схваћено у школском окружењу.
- Разликовала сам се у сваком смислу, од понашања до физичког изгледа, јер сам била веома висока, тако да сам створила неки свој свијет још као мала. Стално сам пјевала, музика ми је и тада била опсесија и било ми је кристално јасно чиме ћу се бавити. Тад сам говорила да је ужасно што сам тако мала и што губим вријеме чекајући да порастем и постанем ово што данас јесам. Мајка ми је била новинарка, отац веома успјешан у полицији, али су се врло брзо развели и мени додатно закомпликовали дјетињство. Обиљежена чудним презименом, одрастала сам с мамом, тетком и баком, које су ме научиле да будем алфа женка- каже ЈК.
Мајка Дивна, која је преминула прије неколико године, за њу је била и остала звијезда водиља и инспирација читавог њеног живота.
- Она га је обиљежила на најљепши могући начин. Довољно је да затворим очи и да могу сасвим јасно да разговарам с њом и сад- каже она.
Kао ћерка јединица била је изузетно везана за њу.
- Губитак ње је био остварење највећег животног страха. Дивна је умрла, да зло буде веће, у периоду кад ми је у приватном и пословном смислу било најтеже и кад ми се цио свијет рушио, и то јавно, на свим насловним странама. Kао да је живот смислио најгори могући сценарио да би видио како миш игра на усијаној плочи. Тако муче животиње у експериментима- закључује ЈК.