Радња телевизијске серије „Опозив“ почиње кобног 16. јануара 1998. године, када је ФБИ започео своје засиједање о случају Левински. „То је био најстрашнији дан у мом животу“, изјавила је Моника Левински која се емитовањем ове серије поново враћа у ценрар медијске пажње, објавила је НоваС.
Иако је прескочила премијерну пројекцију најновијег серијала посвећеног импичменту (опозиву) Била Клинтона ФX-ове антолигијске серије Рајана Марфија „Америчка прича о злочину“, Моника Левински (48) појавила се као главна звијезда на коктелу који је након приказивања одржан у чувеном њујоршком ресторану хотела Фоур сизонс.
„Ово је надреално“, понављала је Левински, покушавајући да се пробије до свог мјеста за столом. На пријему се скупила цијела елита Њујорка, после дуго времена због глобалне ситуације с пандемијом корона вируса. Нико од њих одавно није присуствовао оваквој забави.
Тв серија која је директно заслужна за ово окупљање естаблишмента носи име „Опозив“ (Импичмент), и бави се поновним разматрањем догађаја који су довели до опозива предсједника Била Клинтона кроз перспективу жена које су директно биле део те приче. Левински је свакако најбитнија међу њима. Поред ње у серији се појављују и Линда Трип која је разоткрила Моникину аферу са предсједником, затим Пола Џоунс, која га је оптужила за сексуално узнемиравање као и, у мањој мјери, његова супруга Хилари Клинтон. Моника Левински потписана је и као продуценткиња ове интригирајуће серије.
Пријему је присуствовала и Тина Браун, чувена уредница часописа Ток који је 1999. године објавио први интервју Хилари Клинтон о афери њеног супруга с Моником Левински. Бини Фелдстајн, млада глумачка нада која је у серији отјелотворила Монику Левински, такође је присуствовала забави у част ове 10-делне серије.
Афера у Овалном кабинету Беле куће
Моника Левински је имала 22 године када је започела аферу са предсједником Клинтоном која је трајала више од 18 мјесеци, а углавном се одвијала у Овалном кабинету унутар Бијеле куће.
У сцени која отвара серију видимо младу Монику Левински која чека своју пријатељицу Линду Трип. Наредних 11 сати услиједило је испитивање Левински у оближњој хотелској соби гдје јој је запријећено са 27 година затвора, што би потпуно уништило њен живот и каријеру и уједно постало један од највећих политичких скандала нашег доба. Услиједио је врло шкакљив извјештај Конгресу на 160 страница, мучне шале о оралном сексу у касним телевизијским терминима и пораст продаје цигара. Рочишта о опозиву. Трајно укаљана част и политички интегритет Била Клинтона.
Од тада, Левински је изнова покушавала да излази у јавност, али јој то није донијело много успјеха. Услиједило је медијско затишје, ако изузмемо њено кратко учешће у ријалитију, као и селидба у иностранство и скоро деценија самонаметнуте тишине.
Прекретница у случају Левински догодила се 2014. године, захваљујући њеном чланку који је објављен у Венити феру.
„Свијет је сада коначно схватао њену страну приче“, изјавио је том приликом Дејвид Френд, уредник Венити фера. Од тог тренутка Моника Левински се професионално остварила као вођа кампање против насиља и полако крочила пут у свијету филмске и телевизијске продукције.
Серија „Опозив“, најличније је и, вероватно, најистакнутије поглавље у њеној рехабилитацији.
„Ако сте попут мене у раној младости направили тако колосалну грешку и због тога изгубили много, идеја да поново погријешите чини се катастрофалном. Ипак, да бих кренула напријед морам ризиковати. Морам пробати нове ствари и наставити даље да бих сазнала ко сам“, рекла је Левински.
„15 минута срамоте“
Ових дана Моника Левински посвећена је и другим пројектима: као продуценткиња завршава документарац „15 минута срамоте“ с редитељем Максом Џозефом, који ће бити емитован на каналу HBO сљедећег месеца. У питању је серија која враћа у живот књижевни класик о сексу и срамоти.
У посqедње врijеме Моника Левински се доста промijенила и ослободила. Не плаши се да устане усред интервуа и оде са сцене ако јој нешто не одговара. Први пут након више од двиjе деценије финансијки је независна и живи од својих продукцијских ангажмана. Сада је коначно у стању да гледа с ведрије стране све оно што јој се дешавало у прошлости, па чак и да се смије томе.
„Такве ствари као што је спомен Клинтонових више не утичу на мене на исти начин као некад. Они мени не изгледају тако недодирљиво као прије двије деценије“, рекла је Левински.
„Ова прича је дио јавности 20 година, а заједно с мојим напретком и развојем друштва поприма различита значења. Можда је ово последњи пут да је причам. Не знам. Надам се да јесте, али нисам сигурна“, закључује Левински.
