On je ovih dana prilikom održavanja hidro-avio regate na pomenutom aerodromu kazao da je studija ekonomske opravdanosti dala zeleno svjetlo da se može pristupiti valorizaciji vazdušne luke u ovom gradu, onako kako je to on zamislio.

– Mi smo spremni i samo želimo da počnemo. Studija izvodljivosti je završena i veoma je pozitivna. Nadamo se da bi na proljeće naredne godine mogli početi sa reaktivacijom zgrade aerodroma. Finansije su spremne. Mi samo čekamo konačno odobrenje Vlade da se počne sa realizacijom projekta – naglasio je Štajnmiler.

FOTO: D.J.

Sa druge strane, iz Vlade još uvijek nema nikakvog zvaničnog odgovora šta je pokazala studija ekonomske opravdanosti i da li će se u Beranama, po planovima i najavama Štajnmilera graditi obećani Aero park. Odgovora nema iako je još krajem prošle godine, nakon sprovedenog tendera za izbor konsultanta za pružanje usluga u cilju pripreme i izrade Analize opravdanosti javno privatnog partnerstva za valorizaciiju Aero parka Berane taj posao dobila firma Ernst&Young DOO iz Beograda. Iz Vlade je tada rečeno da će se do kraja februara tekuće godine znati da li će se kroz javno privatno partnerstvo krenuti sa valorizacijom aerodroma za koji je interesovanje iskazala inostrana kompanija Elite Private Jet Service, koju predstavlja Štajnmiler.

Nadležni da saopšte hoće li se rušiti kuće pored piste

Poslije svega javnost ostaje uskraćena za pravu informaciju kakva je dalja sudbina beranskog aerodroma i da li su Štajnmilerova očekivanja realna. Tim prije, jer je on još prije dvije godine isticao da će beranski aerodrom ubrzo biti aktiviran. Poznato je da na pisti dosad nijesu izvođeni nikakvi najavljivani radovi i pored toga što su predstavnici Vlade Crne Gore, Opštine Berane i njemačke kompanije Elite Private Jet Service, čiji je Štajnmiler predstavnik, 5. aprila prošle godine potisali Memorandum o valorizaciji beranskog aerodroma.

Iz lokalne uprave su ponovili da oni nemaju nikakve konkretne informacije dokle se stiglo sa realizacijom projekta o kom je riječ.

I pored toga što se nadležne institucije u Crnoj Gori ne izjašnjavaju o realizaciji projekta koji je Štajnmiler zvanično predstavio, on pompezno najavljuje da će aktiviranje aerodroma pratiti i izgradnja proizvodnih pogona i drugih brojnih sadržaja i da će sve to omogućiti zaposlenje tri hiljade radnika, sa najnižom platom od 1.500 eura.