Pozdravljamo odluku Ustavnog suda Crne Gore kojom je utvrđeno da je Braslavu Borozanu povrijeđeno pravo iz čl. 28 Ustava Crne Gore i čl. 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, na zabranu mučenja, nečovječnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, zbog toga što nije hitno sprovedena istraga po njegovoj prijavi zlostavljanja i mučenja protiv policijskih službenika u Centru bezbjednosti Podgorica u noći 9. oktobra 2015. godine, navode iz NVO Akcija za ljudska prava (HRA) .  Borozana je zastupao advokat Dalibor Tomović za NVO Akcija za ljudska prava.

Saopštenje NVO Akcija za njudska prava: 

Ustavni sud je utvrdio da Osnovno državno tužilaštvo (ODT) u Podgorici nije ispunilo svoju pozitivnu obavezu da zaštiti procesni aspekt prava na zabranu mučenja i hitno postupi po prijavi protiv policijskih službenika, zato što je državnom tužiocu (Vukas Radonjić) trebalo tri godine i šest mjeseci da odluči po toj prijavi (od 12. oktobra 2015. do 19. aprila 2019). Zakonski rok za odlučivanje državnog tužilaštva u takvom slučaju je mjesec dana.

Sam Ustavni sud je odluku donio posle više od tri godine od podnošenja ustavne žalbe.

Osim toga što je našao povredu prava zbog toga što je istraga bila neefikasna, Ustavni sud je zaključio da je istraga sprovedena temeljito i da je bila nepristrasna, i nije utvrdio povredu materijalnog aspekta člana 3 Konvencije, jer je našao da tvrdnje o policijskom zlostavljanju nisu bile dokazane “van razumne sumnje”.

Akcija za ljudska prava smatra da su ovi posljednji stavovi Ustavnog suda neutemeljeni.

U pogledu “temeljitosti” istrage, Ustavni sud je sasvim ignorisao to što državni tužilac nije odmah zatražio da se izuzmu snimci iz prostorije CB-a u kojoj je Borozan tvrdio da se zlostavljanje dogodilo, te da je državno tužilaštvo, sve u svemu, neopravdano zauzelo pasivan i potčinjen stav prema Upravi policije.

U pogledu “nezavisnosti i nepristrasnosti”, Ustavni sud nije uzeo u obzir da je isti državni tužilac postupao i u predmetu po krivičnoj prijavi Borozana protiv policije zbog zlostavljanja kao i u predmetu po prijavi policije protiv njega zbog napada na službeno lice, protivno standardima iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Konačno, Ustavni sud nije obrazložio zašto je zaključak o tome da zlostavljanje nije dovoljno dokazano zasnovao isključivo na zaključku tužioca o odbacivanju krivične prijave protiv policijskih službenika, uprkos nalazu vještaka koji je utvrdio da su Borozanu povrede nanijete pendrekom.

Ovo je četvrti slučaj u kome je Ustavni sud Crne Gore utvrdio kršenje zabrane mučenja od strane Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici po ustavnim žalbama Akcije za ljudska prava. Prethodno je po našim žalbama utvrđeno da istraga nije djelotvorno sprovedena u slučajevima Miodraga Mija Martinovića, Momčila Baranina i Branimira Vukčevića.