<p>У Бијелом Пољу има шест гестовних - судских тумача</p>

У Бијелом Пољу има шест гестовних - судских тумача / М.Н.

Из НВО "Глувонијеме особе" поручили: Недостатак гестовних тумача највећи проблем

Неопходно је радити на рјешавању тог питања, јер знамо да је знаковни језик кључни фактор интеграције глувонијемих особа, јер ова инвалидна лица увијек требају посредника у комуникацији, истиче Дрндар

Бројни су проблеми са којима се сусрећу особе оштећеног слуха и потребно је много радити како би се положај ових лица подигао на виши ниво, казала је предсједница Невладиног удружења "Глувонијеме особе" Азра Дрндар. Она је истакла да су особе оштећеног слуха дискриминисане од друштва.

-Да се осврнем на пандемију корона вируса која је доскоро била на снази и која је доста утицала на особе оштећеног слуха. Прво, они нијесу на прави начин разумјели опасну епидемијску ситуацију и тек касније, када су мјере биле на снази, схватили су озбиљност ситуације. Нико им није на прави начин предочио то стање. Ја сам моје родитеље водила код љекара, али, шта је са онима који немају никога да им објасни о чему је ријеч. И њима је било потребно омогућити право на благовремено и тачно информисање и на све друге услуге које остварују остали суграђани- истакла је Дрндар и нагласила да је један од великих проблема и недостатак гестовних тумача.

- Потребно је покренути ту причу око гестовних тумача како би особе са оштећењем слуха биле благовремено информисане о свему што се дешава. У службама и установама чије услуге користе глувонијеме особе нема обучених особа која знају гестовни језик и које би били посредници у тој комуникацији. Мислим да је неопходно радити на рјешавању тог питања, јер знамо да је знаковни језик кључни фактор интеграције глувонијемих особа, јер ова инвалидна лица увијек требају посредника у комуникацији.У институцијама у нашој општини нема ни једног гестовног тумача, што је велики неодстатак. Ја сам по потреби ангажована као гестовни судски тумач, а у Бијелом Пољу има шест гестовних тумача који су уједно и судски - каже Дрндар додајући да је увијек на услузи суграђанима оштећеног слуха пружајући им подршку у сваком погледу.

У Бијелом Пољу живи око сто глувонијемих лица

Положај глувонијемих особа у Бијелом Пољу још увијек није на задовољавајућем нивоу, а висока стопа незапослености и искљученост из друштва су велики проблем. Азра Дрндар каже да у Бијелом Пољу живи око 100 глувонијемих лица, те да је мали број њих у радном односу, тако да углавном живе од социјалних давања.

-Већина њих су корисници туђе његе и материјалног обезбјеђења, што заиста потврђује да су глувонијеме особе можда и у најнезавиднијем и горем положају од свих инвалидних лица. Зато сматрам да је неопходно пружити им подршку, прије свега их психички оснажити и мотивисати, како би изашли из својих кућа и како би били спремни да се боре за бољи и квалитетнији живот- наглашава Дрндар.

- Та подршка њима много значи, јер су они заиста дискриминисани по свим основама. Вољела бих да им се обезбиједи неки кутак за дружење, гдје би разговарали, размјењивали знања и искуства - додала је Дрндар.

Подсјетила је да се на Заводу за запошљавање налазе три глувонијема лица, и да би их требало радно ангажовати.

Азра Дрндар каже да је свјесна стања у којем се налазе ова лица јер је одрастала уз родитеље оштећеног слуха.

- Моји родитељи су нама, дјеци, пружили сву љубав и пажњу, и ми смо уз њих израсли у праве људе. Јесте било тешко, али тада је било,,здраво" друштво, уз које смо се ми социјализовали и некако успјели у нашој борби заједно са својим родитељима како би им осигурали боље сјутра - наглашава Дрндар.