Некад је на простору андријевичке општине постојао велики број воденица поточара које су, користећи водену снагу, кукурузно зрно претварале у брашно. Све су оне, углавном, радиле пуним капацитетом, јер је кукурузни хљеб био основна животна намирница у домаћинствима вриједних поткомовских сељака. Сада постоји свега пар воденица које раде, али се и оне ријетко стављају у погон, јер је све мање оних који гаје традиционалне пољопривредне културе. Мјештани покомовских села истичу да су од бројних млинова остали оронули објекат и сјећање на минула времена када су васојевићке оранице до последње стопе засијаване кукурузом и осталим житарицама.
- Некад је у нашим крајевима свака стопа земље била обрађена. Хљеб се правио искључиво од житарица које су узгајане овдје на плодним ораницама вриједних домаћина. Зато је било доста и млинова на нашим ријекама. Међутим, како је вријеме одмицало сви ти млинови су престали са радом, јер су се оранице полако претварале у ливаде, док је народ масовно напуштао ове крајеве. Тако су воденице доживљавале неславан крај – прича предсједник Мјесне заједнице Краље Милутин Ђурковић.
Мјештани Коњуха истичу да је права штета што су некадашњи млинови уништени и што се све мање пажње поклања домаћим вриједостима.
- Сви причамо о брзом уласку у Европу. Међутим, поставља се питање шта ми тој Европи нудимо и чиме можемо да завриједимо њену пажњу. Свакако да се треба уклапати у савремене токове, али исто тако шансу треба тражити у ономе што се вјековима на овим просторима показивало успјешним. То је наш домаћи производ, лишен употребе пестицида и осталих средстава који ремете његову природност. Такав производ може, сигуран сам да пронађе мјесто на најпробирљивијем европским трпезама. Све то указује да би требало изналазити могућности за поновно активирање наших воденица поточара које могу да буду прави бренд – сматра Мирољуб Вујовић.
На седмом километру асфалтног пута који од Андријевице води према Коњусима још увијек ради последња воденица поточара на просторима Подкомовља. Ради се о воденици Ђерковића која је смјештена у селу Кошутиће на десној обали ријеке Перућице. Она зна, иако веома ријетко, да кукурузно зрно претвори у жути прах од кога се прави позната васојевићка колоботњица.
-На овој ријеци послије Другог свјетског рата био је велики број воденица. Све су оне радиле пуним капацитетом. Заказивало се и чекало на ред. Данас је ситуација сасвим другачија. Иако је ова воденица остала као једина у крају права је ријеткост да неко донесе џак жита и самеље га. Мали број људи сади кукуруз. Народ се масовно иселио са ових простора, па су некад велике њиве претворене у ливаде. Сви су прешли на пшенични хљеб, а кукурузни представља посластицу, док је раније све било обрнуто – истичу мјештани Кошутића.
