Према предлогу Савјета за давање предлога назива насеља, улица и тргова нове улице у Пљевљима добиће називе по географским појмовима али и по називима дрвећа.
На тај начин биће настављена пракса започета 2014. године да се имена улица не дају по познатим историјским личностима и догађајима који су се одиграли у пљеваљском крају. Тако је багрем добио улицу, али неке знамените личности из ослободилачких ратова или свијета науке неће имати ту привилегију.
Нове улице зваће се: Велењска, Параћинска, Грачаничка, Језерска, Дринска, Јахоринска, Пивска, Никшићка, па чак и Виноградска иако у Пљевљима нема винограда.
Историчар Слободан Радовић сматра да најновији предлог именовања улица у Пљевљима представља још један у низу необичних потеза актуелне локалне управе.
- Просто је незамисливо да се и овога пута апстрахују знамените личности из наше општине, попут Јована Драгутиновића, Филипа Јеловца, Баја Пивљанина, Маринка Леовца и многих других, чији се допринос у историјском трајању Пљеваља, нажалост, још увијек, није на прави начин вредновања- каже Радовић и напомиње да је Јован Драгутиновић једна од првих жртава италијанског окупатора 1941.године,а да су остале поменуте личности прекаљени борци за ослобођење пљеваљског краја од турске и аустријске окупације.
Радовић наводи да ново предложена имена улица нијесу нека нова пракса, јер су се овакви случајеви дешавали и у претходном периоду када је улица у насељу Радосавац, по привредном објекту, пилани, добила име Пиланска.
- За разлику од претходног пута када је локална управа многе пљеваљске улице именовала по црногорским општинама које тешко да имају, значајнију, потврђену историјску везу са нашом општином, по различитим топонимима, фабричким постројењима и томе слично, овога пута се приступило симболичкој афирмацији багрема, Параћина и Велења- најблаже речено ријеч је о крајње необичном приступу афирмације идентитетских особености пљеваљског краја, коме, очигледно, мора да се стане у крај - каже Радовић и подвлачи да би се ово питање третирало на једини исправан начин, неопходна је озбиљна научна расправа, округли столови и јавне трибине, на којима би се изнашла рјешења која ће бити по вољи свих.