Мјештани рожаjског села Пешковиће тврде да скоро три и по децениjе не могу да дођу до своjих кућа, jер jе пут до тог планинског села практично непроходан. Истичу да су пут уништиле кише и немаран однос концесионара. У име мјештана Сафет Вукељ наглашава да jе у овом селу остало свега пет, шест домаћинстава, те да jе овдашње становништво, коjе jе искључиво албанске националности, напустило своjа огњишта управо због непостоjња услова за иоле пристојан живот.
-Иако се наше село налази на нешто више од четири километра од града пут до Пешковића ниjе поправљан више од 35 година. Обраћали смо се свим градоначелницима коjи су руководили општином Рожаjе у поменутом периоду, али нико од њих ниjе показао интересовање да риjеши наш проблем. Пут до нашег села jе често непроходан, посебно када падаjу кише и надође Ибарчанска риjека, коjа запушава канале, па смо тада принуђени да до кућа пjешачимо километрима – прича Вукељ коjи тврди да и даље покушава да дође до представника локалне управе.
-Када сам покушао да дођем до надлежних у локалноj управи речено ми је да они нису на послу. То говори да они не желе да рjешаваjу питања од животног значаjа грађана Пешковића. Jа тамо не идем из задовољства већ од муке и не знам више коме да се обратим, па ми jе остало jедно да их путем страница "Дана" позовем да нас обиђу и утврде у каквом jе стању пут према нашем селу - истиче Вукељ и наглашава да су приjе више година пут уништили концесионари чиjа механизациjа и камиони су поломили циjеви коjима смо прелазили преко риjеке.
- Сада ти такозвани мостићи не постоjе и то траjе годинама. Ми смо у више наврата сами насипали рупе и пропусте, те рашчишћавали корито риjеке али чим падне киша све буде као приjе. Иако општина узима приход од концесионара, то очигледно не значи да треба и да уложи средства и поправи наш пут. Мада то не би требало нити смjело да се дешава али нажалост ми смо суочени са самовољом локалних власти. Каква jе то власт коjа не води рачуна о потребама своjих грађана. Све ово говори да ова и све претходне власти нас сматраjу грађанима другог реда, а не грађанима Рожаjа и Црне Горе. Вjероватно се тако понашаjу jер немаjу никакве користи од нас – оцјењује Вукељ.
Вукељ истиче да jе годинама радио у Шведској, те да jе планирао да зарађени новац уложи у своjе домаћинство гдjе jе планирао да се бави узгоjем пастрмке.
-Све моjе планове ремети путна инфраструктура. Моj брат одгаjа више од стотину оваца и неколико крава. Зиму овдjе не смиjемо да чекамо већ се селимо на Косово, jер пут коjим се ни љети не може проћи, зими никада нико не чисти. Ми смо као номади, па овдjе боравимо од раног прољећа до касне jесени, а онда идемо у Пећ. Када би имали нормалне услове за живот овдjе ми не би напуштали наша огњишта. Ово је наше мjесто, овдjе смо рођени и одрасли, овдjе су сахрањени наши преци – каже Вукељ, истичући да се за помоћ у име мjештана обраћао и Министарству саобраћаjа али да му из тог ресора никада ниjе одговорено.
-Jедини начин да неко окрене пажњу на наш проблем jе да када наредни пут концесионари дођу у наш краj блокирамо пут и тако ћемо и учинити, jер очигледно нико и не размишља да нам помогне, као да овдjе нико и не живи. Док jе отац био жив морали смо на коњу да га водимо до Дома здравља и ту његову муку никада нећу пребољети – истиче Вукељ.
Он наглашава да је потребно изградити два пропуста на Ибарчанскоj риjеци и попунити ударне рупе.
- Ми не тражимо много, али ни за то мало нема воље и жеље – закључио jе Вукељ.
