Na konferenciji za novinare, generalni direktor Belmin Karamehmedović je izjavio kako danas ističe rok kojeg je bh. vlastima dala Evropska radiodifuzna unija (EBU) da ponudi rješenje izmirenja dugovanja BHRT-a prema njima. Dug iznosi 11,28 miliona eura.

- Pošto do danas ništa nije riješeno mi smo odlučili danas da upozorimo slušaoce i gledaoce šta će se desiti ukoliko ne bude neke konkretne akcije. Ukoliko EBU ne dobije kvalitetnu ponudu ići će na blokadu računa BHRT - kazao je Mehmedović i dodao da rok za izmirenje duga ističe za dva dana.

Na BHRT je trenutno zaposleno 775 ljudi, prenosi RSE.

- Bojim se da smo došli do zida kada je riječ o proizvodnji programa, da smo se počeli oslanjati na impovizaciju. Resurse za proizvodnju programa više nemamo. Okolnosti su sve teže i sve teže možemo ispunjavati zakonsku obavezu - rekla je Neda Tadić, direktorica BHT-a.

U Bosni i Hercegovini postoje tri javna emitera - BHRT, RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske.

Zakon nalaže da entitetski emiteri 50 odsto sredstava koje prikupe od RTV takse na svojoj teritoriji uplaćuju na račun BHRT.

RTRS je 2017. prestao da isplaćuje BHRT-u dio iznosa prikupljene RTV pretplate, iako je to obaveza po državnom Zakonu o javnom RTV sistemu.

Iz RTRS nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa zbog čega godinama ne uplaćuju sredstva BHRT-u, iako to zakon nalaže.

U Federaciji BiH naplata RTV takse odvija se preko računa Elektroprivrede BiH na područjima koja ona pokriva – nešto više od polovine entiteta. Međutim, zbog nejasnoća u zakonodavstvu i djelova zakona koji su proglašeni neustavnim, sudovi nemaju ovlašćenje za prisilnu naplatu, što ozbiljno otežava prikupljanje sredstava za javni servis.

Inače, nesmetano funkcionisanje BHRT-a jedan je od 14 ključnih uslova na putu BiH prema pridruživanju Evropskoj uniji.

BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) i satelitiskim operaterima.

Preko 50 miliona maraka (oko 25 miliona eura) duguje se radnicima za poreze i doprinose na plate, od čega se odmah mora platiti 2.5 miliona (1.28 miliona eura) po osnovu izvršnih sudskih presuda.

Javni servis bi mogao ostati i bez struje zbog duga od 1.56 miliona maraka (oko 800.000 eura) prema Elektroprivredi BiH, a izložen je i riziku od isključenja gasa zbog obaveza od 300.000 maraka (oko 154.000 eura) prema Sarajevo gasu.

U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS-u koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci.

Nakon toga, u julu, Vrhovni sud Republike Srpske donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava.

BHRT je od Parlamenta i Vijeća ministara BiH tražio kredit od 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura) s odloženim plaćanjem za pokriće dugova, koji bi se vratio nakon okončanja sporova s RTRS-om, te dodatnih 25 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) iz viška prihoda Regulatorne agencije za komunikacije za izmirenje obaveza prema EBU i izvršnim sudskim presudama.

Međutim, predstavnici Republike Srpske u državnim institucijama blokiraju ove inicijative: odbijaju prisustvovati sjednicama Parlamenta i Doma naroda kad se raspravlja o BHRT-u, te ne podržavaju zahtjeve u Vijeću ministara i Predsjedništvu BiH.