Терет дуга у земљама свијета с ниским приходима порастао је у прошлој години 12 одсто на 860 милијарди долара, јер су владе на ковид кризу одговориле огромним фискалним, монетарним и финансијским пакетима стимулација, показао је извештај Свјетске банке.
Предсједник те међународне финансијске институције, Давид Малпас, навео је да извештај указује на драматичан пораст дужничке рањивости с којом се суочавају земље с ниским и средњим приходима и позвао на хитне кораке како би им се помогло да дуг сведу на одрживије нивое.
- Потребан нам је свеобухватан приступ проблему дуга, укључујући његово смањење, брже реструктурирање и побољшање транспарентности- написао је Малпас у уводном дијелу извјештаја под називом Међународна статистике дуга 2022.
Он је навео да су одрживи нивои дуга витални за економски опоравак и смањење сиромаштва, преноси Тањуг. У документу се наводи да је стање спољног дуга земаља с ниским и средњим приходима укупно порасло 5,3 одсто у прошлој години, на 8,7 билиона долара погађајући земље у свим регионима.
Напомиње се да је повећање спољног дуга надмашило раст бруто националних доходака и извоза, при чему је однос спољног дуга сиромашњих земаља према БНД-у, изузимајући Кину, порастао пет процентних поена на 42 одсто прошле године, док је њихов спољни дуг према извозу скочио на 154 одсто са нивоа од 126 одсто у 2019.
Малпас је поручио да су хитно потребни напори за реструктурирање дуга имајући у виду да крајем ове године истиче Иницијатива Групе 20 великих економија свијета (Г20) о мораторијуму на отплату дугова, којом је било омогућено привремено одлагање измиривања дужничких обавеза.
Према подацима из извјештаја СБ, нето приливи од мултилатералних кредитора у земље са ниским и средњим приходима порасли су на 117 милијарди долара прошле године, на највиши ниво у посљедњој деценији.
- Нето кредитирање земља са ниским приходима порасло је 25 одсто на 71 милијарду долара, што је такође највиши ниво у последњој деценији, при чему су Међународни монетарни фонд (ММФ) и други мултилатерални повјериоци обезбиједили 42 милијарде долара, а билатерални кредитори десет милијарди долара- наводи се у документу СБ.
