Na nedavnom samitu lidera Evropske unije više premijera i predsjednika izrazilo je zabrinutost zbog rastućih bezbjednosnih prijetnji, hibridnih napada i rata koji i dalje traje na istoku kontinenta.
U zajedničkim ocjenama dominira poruka da se Evropa mora probuditi i ozbiljno pripremiti za moguće scenarije širenja sukoba.
Kako prenose mediji, danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da se Evropa suočava sa hibridnim ratom u kojem su granice između mira i sukoba sve manje jasne.
- Ovo je možda najopasniji trenutak od 1945. godine. Moramo shvatiti da napadi dronovima, sabotaže i dezinformacije nisu izolovani incidenti, već dio šire strategije destabilizacije - rekla je Frederiksen, dodajući da se prijetnje šire od Baltika do Mediterana.
Njemački kancelar Olaf Šolc istakao je da „Evropa više ne može sebi priuštiti naivnost". On je poručio da Rusija svakodnevno testira odlučnost Evropske unije i da zemlje članice moraju povećati ulaganja u odbranu i zajedničku bezbjednost. Šolc je naveo da je Njemačka spremna da poveća vojni budžet i podrži stvaranje evropskog odbrambenog fonda koji bi, kako je rekao, „ojačao našu sposobnost da delujemo samostalno, bez prevelikog oslanjanja na druge sile".
Predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocijenio je da je reč o „istorijskom trenutku u kojem Evropa mora pokazati da je geopolitička sila, a ne samo ekonomski savez". On je dodao da zajednička odbrana više nije pitanje izbora, već preživljavanja evropskog načina života.
- Ako ne budemo jedinstveni sada, rizikujemo da o našoj budućnosti odlučuju drugi - rekao je Mišel.
Prema navodima medija, lideri su razgovarali i o uspostavljanju tzv. „dronskog zida" — sistema ranog upozoravanja i neutralisanja bespilotnih letjelica koje bi mogle ugroziti evropsku infrastrukturu. Takođe je razmatran plan stvaranja civilnog mehanizma otpornosti koji bi uključivao zaštitu energetskih mreža, komunikacija i medija od dezinformacija i sabotaža.
Ipak, među članicama postoje neslaganja. Neke države, poput Francuske i Belgije, podržavaju snažniju ulogu Brisela u koordinaciji odbrane, dok druge, među njima Mađarska i Slovačka, insistiraju da bezbjednosna pitanja ostanu u nadležnosti nacionalnih vlada. Dodatne podjele izaziva predlog da se finansijska pomoć Ukrajini dijelom pokrije korišćenjem prihoda od zamrznute ruske imovine, što pojedine zemlje smatraju pravno rizičnim.
Uprkos razlikama, ton evropskih lidera bio je jedinstven u jednoj poruci - Evropa više ne može podrazumijevati mir.
- Ako sada ne investiramo u sigurnost, kasnije ćemo plaćati mnogo višu cijenu - poručila je Mete Frederiksen. Kako zaključuju evropski mediji, kontinent ulazi u novo poglavlje u kojem je odbrana postala zajednički prioritet, a stabilnost nešto što se mora svakodnevno štititi, a ne podrazumijevati.
