Evropska Unija uspela je da smanji emisiju štetnih gasova za skoro tri odsto, najviše Bugarska, Estonija i Slovenija.

U prvom kvartalu ove godine, ekonomija EU emitovala je ukupno 941 milion tona ekvivalentnog ugljen-dikoksida, što je smanjenje od 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosilo 969 miliona tona.

Najviše CO2 stiglo je iz evropskih domaćinstava, čak četvrtina polovina ukupnog zagađenja – 24 odsto, a tek potom iz industrije 20 odsto, snabduhevanja strujom i gasom 19 odsto, poljoprivrede 13 odsto, dok je transport emitovao svega 10 odsto ugljen-dioksida.

Upravo je transport taj u okviru koga je došlo do povećanja emisije štetnih gasova za 7,2 procenta dok je najveće smanjenje zabilježeno u u sektoru gasa i struje – 12,3 odsto.

Tri države, Bugarska, Estonija i Slovenija predvode spisak država koje su ostvarile najveće smanjenje emisije štetnih gasova. Bugarska je smanila za 15,2 odsto, Estonija 14,7, a Sloveniji 9,6.

Povećanje zagađenja zabilježeno je u šest zemalja EU. To su Irska 9,1 odsto, Letonija 7,5, Slovačka 1.9, Danska 1.7, Švedska 1.6 i Finska 0.3.

Eurostat je zabilježio i vezu između emisije štetnih gasova i promjene Bruto društvenig proizvda.

U većini od 21 evropske države u kojima je došlo do smanjenja emisije štetnih gasova nije došlo do pada BDP-a.

Sloveniija je uz pad emisije štetnih gasova od 9.6 procenta zabilježila rast BDP za 0.7 procenta a Hrvatska je uz pad emisije štetnih gasova od 0,3 odsto ostvarila rast BDP od 2.8 odsto.

Ipak u šest država zabilježen je moguć negativan uticaj smanjenja emisije štetnih gasova na pad BDP. To su Češka, Estonija, Litvania, Luksemburg, Mađarska i Poljska, dok je u svih šest država u kojima je povećana emisija štentnih gasova, došlo do povećanja BDP.