Iako su mnogi očekivali da će neadekvatna reakcija na katastrofalni zemljotres koji je razorio Tursku "sasjeći krila" predsjedniku ove zemlje Redžepu Tajipu Erdoganu i dovesti do njegovog izbornog poraza, to se nije dogodilo. Naprotiv, Erdogan je u svakom od pogođenih regiona, u kojima su ljudi ostali bez svojih najmilijih i krova nad glavom, osvojio više od 40 odsto glasova.
Naime, Erdogan je kritikovan zbog spore reakcije na zemljotrese, loše gradnje, ali i smještaj stradalih nakon zemljotresa.
Turski predsjednik je u danima nakon zemljotresa rekao da odgovor timova za potragu i spasavanje nije bio brz kao što je mogao da bude. Vlada je saopštila da je većina srušenih zgrada izgrađena prije nego što su novi građevinski propisi bili na snazi.
Zbog toga su mnogi očekivali da će svu podršku građana koji žive u ovim regionima dobiti Erdoganov suparnik Kemal Kiličdaroglu.
Ipak, rezultati u regijama koje su bile najviše pogođene zemljotresom pokazuje da je stanovništvo snažno podržalo Erdogana.
Na primer, u Kahramanmarašu, jednom od razorenih gradova, aktuelni predsjednik bio ubjedljiv – 71.88 odsto naspram 22.2 odsto.
Slično je i u Gazijantepu, u kom je Erdogan osvojio 59,76 odsto glasova, dok je Kiličdaroglu osvojio 34,65 podrške glasača.
Sa druge strane, u Hataju, još jednom epicentru zemljotresa, oba kandidata osvojila su skoro identičan procenat glasova – 48.03 i 48.07 odsto.
U regionima u kojima je situacija poput ove, trebalo bi obratiti pažnju na rezultat trećeplasiranog kandidata ultranacionaliste Sinana Ogana, budući da će se njegovi glasovi preliti na Erdogana i Kiličdaroglu, a konkretno u Hataju je osvojio 3,57 odsto.
Nešto drugačija situacija zabiljžena je u Adani, područje koje su tokom proteklih mjeseci takođe pogađali razorni zemljotresi. U njoj ubjedljivu prednost ima Kiličdaroglu, koji je dobio 50,89 odsto glasova, dok je Erdogan dobili 43.92 odsto podrške glasača.
Podsjetimo, u zemljotresu koji je pogodio Tursku stradalo je najmanje 50.000 ljudi, a oko 214.000 zgrada je srušeno. Samo u Turskoj je skoro potpuno uništeno 11 većih gradova, a milioni ljudi su izgubili krov nad glavom.
To je izazvalo bijes u turskom naredbu, jer je nemar države jedan od razloga ove katastrofe. U mnogim slučajevima nisu poštovani važeći građevinski propisi što je pogoršalo katastrofu. U Turskoj je pod sumnjom da su odgovorni za neadekvatnu gradnju uhapšeno 957 osoba.
Veliki teret obnove snašao je zemlju u vrijeme ekonomske krize. Svjetska banka je štetu od zemljotresa procijenila na 34,2 milijarde dolara. Prema turskim statističkim podacima u pogođenim područjima živi 14 miliona ljudi. Oni su učestvovali u bruto domaćem proizvodu sa 9,8 odsto.
Pored poljoprivrede i stočarstva u tim područjima su zastupljeni tekstilna industrija, proizvodnja čelika i energije. Ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija Mahfi Egilmez objavio je detaljnu analizu ekonomskih posledica zemljotresa.
Ipak, ovi gubici očigledno nisu bili dovoljan razlog za to da građani preispitaju kome daju političku podršku.
