Италијански парламент данас није у првом кругу петог гласања могао да изабере новог шефа државе, а покушај десног центра да прогура сопственог кандидата није прошао, преноси Nova S.
Савез који чине Форца Италиа, Лига и Браћа Италије рекао је својим посланицима да гласају за конзервативну предсједницу Сената Елизабету Казелати, умјесто да траже кандидата који би могао да добије широку подршку, пренио је Ројтерс.
Овај потез, који је разбјеснео разљутио центар, завршио се лоше, јер је Казелати освојила само 382 гласа од 1.009 парламентараца и регионалних делегата који су имали право гласа, далеко испод 505 потребних за избор шефа државе.
Парламент од понедељка безуспјешно гласа за избор наследника одлазећег председника Серђа Матареле.
Други круг петог покушаја гласања почеће у 17.00 часова и парламент ће наставити да одржава два гласања дневно док неко коначно не буде изабран.
Неуспјех у проналажењу консензуса затровао је политичку атмосферу, са потенцијално опасним последицама по стабилност широке коалиције која подржава владу премијера Марија Драгог.
Драги, који је и сам кандидат за шефа државе, наговијестио је да можда неће бити вољан да остане премијер ако се његова владајућа коалиција подјели због председничких избора.
Демократска странка лијевог центра, такође, је навела да ће се повући из владе ако не буде укључена у избор предсједника.
Енрико Лета, лидер Демократске партије, казао је да се десници више не може веровати. "Возали су нас последња три дана", рекао је он новинарима.
Немогућност да изаберу новог предсједника могао би на крају да отвори пут ка другом мандату за Матарелу, иако је одлазећи предсједник, који има 80 година, то искључио.
Два члана владе изјавила су Ројтерсу јуче да постоји велика могућност његовох реизбора.
Поред Драгог и Матареле, кандидати за предсједника су и Елизабета Белони, каријерни дипломата која се налази на челу тајних служби и Сабино Касезе, 86-годишњи бивши судија Уставног суда.
Међу могућим кандидатима су и бивши предсједник доњег дома парламента Пјер Фердинандо Казини, бивши премијер Ђулијано Амато и министарка правде Марта Картабија, која је раније председавала Уставним судом.