Jutros je objavljeno novih 90 otpečaćenih dokumenata iz tužbe povezane s Džefrijem Epštajnom, osuđenim pedofilom koji je umro u zatvoru prije nego što je mogao da se suoči s optužbama za trgovinu ljudima u seksualne svrhe.
Radi se o drugoj seriji objave, pri čemu dokumenti objavljeni jutros ukupno imaju više od 300 stranica, prenosi index.hr.
Dokumenti su deo građanske tužbe za klevetu iz 2015. koju je pokrenula Virdžinija Roberts Đufre, Amerikanka koja je tvrdila da ju je Epštajn seksualno zlostavljao kao maloljetnicu i da je Žislen Maksvel, Epštajnova najbliža saradnica, pomagala u zlostavljanju.
Jutrošnja objava dokumenta uslijedila je nakon više od 900 stranica dokumenata koji su objavljeni juče, a u narednim danima se očekuje objava dodatnih dokumenata, piše Index.hr.
Očekuje se da će dokumenti ukupno, uključujući materijal koji tek treba da bude otkriven, uključivati gotovo 200 imena, među njima i osoba koje su optuživale Epštajna, istaknutih biznismena, političara i drugih moćnika.
Međutim, to što je neko imenovan u dokumentima ne znači nužno da je optužen ili da je počinio nedjelo.
Dokumenti se kreću od tehničkih pravnih argumenata i dokaznih predmeta do izjava u kojima se iznose navodi i opisi navodnih zločina, od kojih su mnogi ili svi izgleda već bili poznati javnosti putem drugih objava, intervjua u medijima i slično.
Jedan dokument, izjava detektiva iz Palm Biča Džozefa Rikerija, iznosi proces prema kom su Epštajn i Maksvel pronalazili i regrutovali djevojke „za obavljanje masaže i rad u Epštajnovom domu“.
Rikeri je bio glavni detektiv na prethodnom slučaju protiv Epštajna sredinom 2000-ih.
U dokumentu, kada ga je advokat pitao s koliko je djevojaka Rikeri razgovarao o tome da ih je Maksvel regrutovala, Rikeri je odgovorio: “Rekao bih otprilike 30. 30, 33.“
Advokat je upitao Rikerija: „I na kraju te masaže, ako bi ta žrtva dovela druge prijateljice, bila bi plaćena za vrbovanje tih prijateljica?“ „Tačno“, odgovorio je Rikeri.
U drugom trenutku, advokat je upitao detektiva: „Dakle, jeste li utvrdili da je ‘masaža’ zapravo šifra za nešto drugo?“ Rikerijev odgovor glasio je: „Kad su išli na masažu, to je bilo radi seksualnog zadovoljenja.“
Druga tužiteljka, čije je ime ostalo sakriveno, rekla je u iskazu iz 2016. da je, kada je imala između 15 i 17 godina, bila plaćena da masira Džefrija Epštajna iako nije imala iskustva s masažom. Masaža, mislila je, “nije uključivala nikakvu seksualnu aktivnost. To je ono što sam ja pretpostavljala.”
Međutim, rekla je da je ta pretpostavka pogrešna. “Bila sam tamo i odjednom mi se dogodilo nešto užasno”, rekla je o svom iskustvu s Epštajnom, dodavši da “nije trebalo biti seksualno, ali je bilo.”
U objavljenim dokumentima ima imena koja su ostala skrivena. Na primjer, u imejlu koji je 2011. poslala Šeron Čerčer, novinarka britanske novine „Mejl on sandej“, primaocu sakrivenog imena pominje nekog ko je prodat „muškarcima, uključujući dva najcjenjenija političara na svijetu“, nakon čega slijedi zagrada u kojoj su dva imena precrtana debelim crnim trakama.
Ali, u dokumentima ima i svima poznatih imena.
U jednom objavljenom imejlu iz 2011. Đufre je navela da je bivši predsjednik Bil Klinton prijetio časopisu da ne piše članke o Epštajnu i seksualnoj trgovini ljudima.
U imejlu novinarki Šeron Čerčer, Đufre je rekla da je zabrinuta zbog davanja informacija Mejlu, „s obzirom na to da je B. Klinton ušao u VF (Veniti fer, prim.aut.) i zaprijetio im da ne pišu članke o trgovini i o njegovom dobrom prijatelju J.E.".
Đufre nije precizirala kada se Klintonova navodna interakcija s Veniti ferom dogodila. Grejdon Karter, urednik Veniti fera od 1992. do 2017, rekao je u izjavi za CNN da se ta interakcija „kategorički nije dogodila“.
Klintonov portparol rekao je za CNN da nemaju novih komentara o navodnom incidentu. Juče je, kao odgovor na to što se Klinton više puta pojavljuje u dokumentima, njegov portparol rekao da je „prošlo gotovo 20 godina otkako je predsjednik Klinton posljednji put imao kontakt s Epštajnom“.
U narednim danima očekuje se objava još dokumenata.
