J: Nemoj, draga, noćas da te san obrva/I da sklopiš oči na dušeku mekom!/Kada mjesec sine nad našom rijekom/I na zemlju pane tiha rosa prva,/Rodiće se mlado proljeće!

I: Da. Šta prvo pomisliš kad kažeš ljubav?

J: A ti?

I J: O tebi neću govoriti ljudima.

I: Neću im reći da li si mi samo poznanik bio ili prijatelj drag;/ ni kakav je, ni da li je/u našim snovima i žudima/ dana ovih ostao trag. Nikome neću reći kakva se/ zbog tebe pesma događa/ u meni večito:/ da li opija toplo/ kao šume naše s proleća,/ ili tiha i tužna/ ćuti u meni rečito.

J: Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja/ Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više/ Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja/I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

O DA MI JE NEŠTO PA DA BUDEM RIJEKA

I: Gdje ti ode! Već si stigla do kraja, a ja te pitah za početak. I šta je sa onim između?

Ako hoćeš da o zori/ Pjevam tebi pjesme moje,/ Oj, ne bježi sa prozora,/ Da ja gledam lice tvoje!

J: Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom,/ Nego žute ruže u te kose duge:/ Budi odveć lepa da se sviđaš svakom,/ Odveć gorda da bi živela za druge.

I: Dosta o tome. Na koje te stihove podsjeća rijeka.

J: O da mi je nešto pa da budem rijeka/ I da tečem ispred tvoje kuće male/ Pjevajući tebi da razbijam vale/ O pragove gdje ti staje noga meka.

JA SUNCE VOLIM VIŠE

I: Znamo mi, ipak ponešto: Šantić, Desanka, Mika, Dučić...

J: Ne možemo o ljubavi bez Zmajevih "Đulića".

I: Al‘ ja bih proveo/ Čitav jedan vek/Tražeći lepše,/Milije i slađe,/ – Dičnije ime,/ Što još ne ču svet,/ Da njim nazovem/ Moj rumeni cvet.

J: Sjećaš li se spomenara iz osnovne? Više ih niko ne piše... A Branko je Mini napisao divnu posvetu...

I: Sad to možeš da okačiš na zid nekom... Ili, zamisli u ponoć na fejsu u rubrici "o čemu razmišljaš" napišeš: Ne merim više vreme na sate, ni po Sunčevom vrelom hodu...

Pa ti misli kome je posvećeno... Ali, tebi Dženi, hvala za izbor stihova "u spomenaru". Baš sam dirnuta.

J: Ja to pišem tebi u spomenar, a ti meni na zidu?

I: Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!/ Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!/ Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav,/ il neke druge vulkane,/ mogu da se zakunem u sve što imam,/ i nemam,/ da svet postoji zbog Jane.

J: Samo ne prizavaj kišu. Kiša je lijepa i divno miriše, ali ja sunce volim više.

I: Onda neka nam sunce sija sa stihovima.