Zoran Žmirić ovom prilikom je istakao da je njegovo pisanje odgovor na društvenu klimu.
– Lično nemam potrebu da se bavim temom rata, no naše društvo ima, tačnije, naše društvo daje previše prostora ljudima koji imaju, ljudima koji se tom temom bave veoma glasno. Istina kao takva zavisi od mnogo faktora. Meni generalno smeta namjerno odstupanje od ispravnosti koje je iskalkulisano, a ne prirodno. I ako ne budemo govorili o tome postaće prirodno. Ne mislim da sam čovjek koji može nešto promijeniti i smatram da ako odustanem od ispravnosti, odustaću od sebe - kazao je Žmirić.
Pisac kaže da su mu najbolje i najvrednije nagrade od ljudi koji ga zaustavljaju na ulici, ili kada dobije poruku u inboksu.
– Jednom mi je Miljenko Jergović kazao da je djevojka upisala slavistiku da bi mogla da pročita sve moje knjige na jeziku na kojem su napisane, ili kada me je gospođa srela na ulici i kazala da je nakon čitanja moje knjige pozvala svoje roditelje nakon više godina. To su nagrade. Je li razlog što ne dobijam nagrade antiratna agenda, ne znam, nekako ostavljam to po strani, jer kad krenem da pišem knjigu ne razmišljam o čitaocu, tako da kad knjiga jednom izađe ne smatram je više svojom. Knjiga je onoga ko je pročita i neka je procjenjuje kako misli da treba - kazao je Žmirić.
